Виктор Астафьев
(1924-2001)

В. Астафьев
Ария Каварадосси

Весной сорок четвертого года наша часть после успешного наступления заняла оборону. Мы окопались на давно не паханном поле. Выдолбили ячейку для стереотрубы и вывели траншею в ближний лог, где еще лежал серый как пепел снег и росла верба.

V.Astafjjev
Ario de Kavaradossi

Printempe de la kvardek kvara jaro nia regimento post sukcesa ofensivo transiris al defensivo. Ni entrancheighis sur delonge ne plugita kampo, elchizis terchelon por stereotubo kaj trafosis trancheon al proksima ravino, kie ankorau kushis cindre griza negho kaj kreskis saliko.


Чуть влево раскинулась небольшая деревня. Население из нее эвакуировалось в тыл. Когда расцвели сады, эта деревня, облитая яблоневым и вишневым цветом, выглядела особенно пустынно и печально. Деревня без петушиных криков, без мычания коров, без босоногих мальчишек, без песен и громкого говора, даже без единого дымка и вся в белом цвету - такое можно увидеть только на войне. Лишь ветер хозяйничал на пустынных улицах и во дворах.

Iom maldekstre situis negranda vilagho. Ghia loghantaro estis evakuita en postfrontan regionon. Kiam ekfloris ghardenoj, la vilagho, inundita de pomaj kaj cherizaj floroj, aspektis neordinare dezerta kaj malgaja. Vilagho sen kokokrioj, sen bovin-blekado, sen nudpiedaj buboj, sen kantoj kaj lauta parolado, ech sen unusola fumeto kaj tutkovrita de blankaj floroj - tion oni povas vidi nur dum milito. Nur vento mastrumis sur dezertaj stratoj kaj kortoj.

Он приносил к нам такие запахи, от которых мы впадали в грусть или в отчаянное веселье и напропалую врали друг другу о своих любовных приключениях. Выходило так, что у каждого из нас их было не меньше, чем мохнатых шишечек на той вербе, что распустилась в логу. Многие бойцы нашего взвода попали на фронт прямо со школьной скамьи или из ремесленного училища и, конечно, желали любить и быть любимыми хотя бы в мечтах. Должно быть, потому-то старшие товарищи никогда не уличали нас в этой, если так можно выразиться, святой лжи! Они-то знали, что некоторым из нас и не доведется изведать невыдуманной любви.

Ghi estis alportanta al ni tiajn odorojn, pro kiuj ni malghojis au furioze gajis kaj senbride mensogis unu al alia pri niaj am-aventuroj. Aspektis tiel, kvazau chiu el ni havis da ili ne malpli ol kiom da vilaj strobiletoj havis la saliko, florinta en la ravino. Multaj soldatoj el nia plotono trafis fronton senpere el meza au el metia lernejo kaj, certe, deziris ami kaj esti amataj almenau reve. Evidente pro tio pli aghaj kamaradoj neniam konviktis tiun, se oni povas tiel nomi, sanktan mensogon! Ili bone sciis, ke iuj el ni neniam ekkonos neelpensitan amon.

А весна все плотнее окружала нас, звала куда-то, чего-то требовала. Ночами лежали мы с открытыми глазами и смотрели в небо. Там медленно проплывали зеленые огоньки самолетов и помигивали такие же бессонные, как и мы, звезды. Притаилась война в темноте, залегла. Даже слышно, как быстро и слитно работают в дикой, реденькой ржи кузнечики, а в логу, должно быть на вербе, неугомонная пичужка, будто капельки воды из клюва, роняет: "Ти-ти, ти-ти". И похоже это на: "Спи-те, спи-те". Да какой уж тут сон, когда в душе сплошное беспокойство, оттого что сады цветут, когда бесчисленные кузнечики, будто надолго заведенные часики, отсчитывают минуты и целые весенние вечера, уходящие безвозвратно.

Kaj printempo pli kaj pli dense chirkauis nin, vokis ien, ion postulis. Dum noktoj ni kushis ne ferminte la okulojn kaj rigardis chielen. Tie malrapide vagis verdaj lumetoj de aviadiloj kaj trembriletis sendormaj, samkiel ni, steloj. Milito embuskis en mallumo, kashis sin. Ech estis audebla rapida kaj konkorda laboro de lokustoj en sovagha maldenseta sekalo, kaj en la ravino, evidente sur la saliko, senlaca birdeto, kvazau akvogutojn el la beko, fallasas: "Ti-ti, ti-ti". Kaj tio similas al: "Dor-mu, dor-mu". Sed kia dormo povas esti, dum la animo estas plene sentrakvila, char la ghardenoj floras, dum sennombraj lokustoj, kvazau porlonge strechitaj horloghetoj, kalkulas minutojn kaj tutajn printempajn vesperojn, forpasantajn senrevene.

Пальба на передовой была лишь в первые дни, а потом как-то сама собой угасла, и только изредка поднималась заполошная перестрелка или хлопал одинокий выстрел, вспугивая вешний перезвон птиц. Солдаты отоспались и теперь с утра до вечера строчили письма, смотрели затуманенными глазами туда, где нет окопов и траншей - дальше войны.

Pafado sur avangarda linio dauris nur unuajn tagojn, kaj poste per si mem estingighis, kaj nur iufoje ekis senorda ara pafado au klakis sola pafo, timigante printempan birdan kariljonon. Soldatoj estis satdormintaj kaj nun de mateno ghis vespero hastkrajonis leterojn, rigardis image per nebuligitaj okuloj tien, kie ne estas trancheoj - trans militon.

Иногда на передовой появлялась агитмашина и, когда опускалось солнце, над окопами разносился голос сдавшегося в плен арийца. С усердием уцелевшего на войне человека он призывал своих братьев последовать его примеру. Не знаю, как фашисты, а мы со страшной досадой слушали эту агитацию. Длинно говорил немец, а мы считали, что лучший оратор тот, который укладывает свою речь в два слова: "Гитлер - капут!"

De tempo al tempo sur frontlinio aperis agitmashino, kaj dum sunsubiro super la trancheoj audighis vocho de kapitulacinta arjo. Kun fervoro de vivrestinto en milito li alvokadis siajn kunfratojn sekvi lian ekzemplon. Mi ne scias pri fashistoj, sed ni malkontente auskultis tiun agitadon. Tro longe parolis la germano, kaj ni opiniis, ke la plej bona oratoro estas tiu, kiu metas sian parolon en du vortojn: "Hitler kaput!"

Немцы тоже вывозили на передовую свою агитмашину. Теперь уже пленный, Иван, в глаза которого всегда хотелось взглянуть в эти минуты, конфузливо спотыкаясь, пространно уверял нас в том, что на немецкой стороне не житье, а рай, и что неудачи их, дескать, временные, и что Гитлер уже двинул на восток "новое" секретное оружие...

Germanoj ankau uzis sian agitmashinon. Nun jam militkaptita Ivan, en kies okulojn ekrigardi chiam estis deziro dum tiuj minutoj, konfuze balbutante, multvorte asertis nin, ke che germanoj vivo estas paradizo, kaj ke iliaj fiaskoj estas provizoraj, kaj ke Hitler jam movis orienten "novan" sekretan armilon...

Потом немцы крутили пластинки. Проиграв для затравки два-три победных фюреровских марша, они переходили на наши песни. Впоследствии мы узнали, что на этом участке в обороне было много итальянцев, которые уже не воспламенялись при звуках бравой музыки "райха", а своих, неаполитанских, должно быть, при себе не было. Вот они и заводили наши: "Катюшу", "Ноченьку", "Когда я уходил в поход". Играли они и старые русские романсы: "О, эти черные глаза, кто вас полюбит", "Вот вспыхнуло утро, румянятся воды".

Poste germanoj sonigis diskojn. Post preludaj du-tri "Fuehrer-venkaj" marshoj ili disaudigis niajn kantojn. Poste ni eksciis, ke sur tiu frontparto tenis defensivon multe da italoj, kiuj jam ne flamighis che la sonoj de brava "Reich'a" muziko, sed siajn, Neapolajn kantojn, evidente ili ne havis che si. Do ili ludis niajn: "Katjusha", "Nokteto", "Kiam mi estis kamp-ironta". Ludis ili ankau malnovajn rusajn romabcojn: "Ho tiuj nigraj okuloj, kiu ekamos vin", "Jen ekbrilis mateno, rughighas akvoj".

А уже подходил к концу май. На одичавшем ржаном поле широко открыли яркие рты маки, засветились голубые огоньки незабудок и васильков. От сурепки и лютиков желто кругам.

Kaj jam majo estis iranta al sia fino. Sur la nekulturita sekalkampo larghe malfermis helajn bushojn papavoj, helbluis lumetoj de miozotoj kaj cejanoj. Pro kolzoj kaj ranunkoloj chirkaue chio ekflavis.

Пчелы, майские жуки, божьи коровки летали до позднего часа, обивали пыльцу с цветов; на вербе требовательно запищали птенцы, и маленькая мама со смешным хохолком на макушке хлопотала целый день, добывая пропитание своему голосистому семейству. Вишни и черешни побурели. Завязи на яблонях окрепли, в налив пошли. Травы стояли по пояс. Пошлют солдата охапку травы накосить для маскировки - он целую поляну выпластает - забудется человек. Природа, невзирая на войну, продолжала цвести, рожать и плодоносить.

Abeloj, majskaraboj, kokcineloj flugis ghis malfrua horo, shutis polenon de sur floroj; sur la saliko postuleme ekpepis birdidoj, kaj la eta patrino kun ridinda tufeto surverte klopodis dum tuta tago, akirante nutrajhon por sia lautvocha familio. Cherizoj kaj merizoj ekrubighis. Ghermoj sur pomarboj firmighis, komencis maturighi. Herboj altis ghiszone. Iufoje soldato, sendata falchi iom da herbo por kamuflo, - forfalchas grandan herbejon - forgesighas la homo. Ne atentante la militon, la naturo daurigis flori, naski kaj fruktodoni.

Стоишь, бывало, на посту или у стереотрубы, дежуришь, и такое раздумье возьмет насчет войны, насчет дома и всего такого прочего, что природу начинаешь чувствовать и понимать совсем не так, как раньше. Ну что для меня прежде могли значить эта верба, эта желтогрудая пичуга? Я бы и не заметил их.

Starante iufoje postene au dejhorante che la stereotubo, oni tiel meditas pri milito, pri hejmo ktp, ke la naturon oni komencas senti kaj kompreni tute ne tiel, kiel antaue. Nu, kian valoron povis havi por mi antaue tiu saliko, tiu flavbrusta birdeto? Mi ech ne rimarkus ilin.

Сижу я однажды у стереотрубы, размышляю, тоскую и смены жду. А смена будет среди ночи. Время тянется медленно. Вот зорька дотлела. Последние жаворонки оттрепетали в небе, камешками пали в траву, затаились до угра. Только перепела перестукивались, да из окопов слышался солдатский смех, звон железа и шарканье пилы. Солдаты - народ мастеровой. Сейчас всяк своим ремеслом удивить хочет.

Sidas mi foje che la stereotubo, meditas, sopiras atendante alternulon. Sed dejhorshangho estos noktomeze. La tempo trenas sin malrapide. Jen sunsubiro forbruletis. Lastaj alaudoj chesigis tremetadon en chielo, falis kiel shtonetoj en herbon, kashis sin ghis mateno. Nur koturnoj estis interparolantaj frapete, kaj el trancheoj audighis soldata rido, fertintado kaj skrapado de segilo. Soldatoj estas produktemaj homoj. Nun chiu volas montri sian metion, mirigi aliajn.

Темненько уже стало, трава влагой покрылась, прохладой из лога потянуло. Свалился я на землю и вдруг слышу: впереди, в пехотной траншее, кто-то запел:

Темная ночь, только пули свистят по степи,
Только ветер гудит в проводах,
Тускло звезды мерцают...

Malhelete jam ighis, herbo kovrighis per roso, el la ravino sentighis malvarmeto. Mi fale ekkushis sur tero kaj subite audas: antaue, en infanteria trancheo, iu ekkantis:

Nokta mallum', nur la kugloj fajfadas lau step',
Nur en dratoj blovzumas la vent',
Flagras steloj silente...

Я еще никогда не слышал этой песни. Новые песни ведь медленно на передовую пробирались. Но все, что в ней было, все о чем она рассказывала, я уже знал, перечувствовал, выстрадал, и думалось мне: "Как же это я сам не догадался спеть эту песню! Ведь про себя-то я пел ее, дышал ею".

Mi ankorau neniam autis tiun kanton. Novaj kantoj ja malrapide trarampis sian vojon al fronto. Sed chion, kio estis en ghi, chion, kion ghi rakontis, mi jam konis, trasentis, elsuferis, kaj mi ekpensis: "Kial mi mem ne konjektis ekkanti tiun kanton! Ja enanime mi kantis ghin, spiris per ghi".

Мне не хотелось шевелиться, Я даже дышать громко боялся. Но я не мог слушать один, не мог не поделиться с товарищами тем, что переполняло меня. И я уже хотел бежать и разбудить их. Но они сами сочувствовали песню, сидели на бровках окопов и, когда я подбежал к ним, зашикали на меня: "Слушай!"

И я слушал.

Mi ne volis ech moveti min, mi ech timis laute spiri. Sed mi ne povis auskulti sola, mi devis dividi kun kamaradoj tion, kio estis pleniganta min. Kaj mi jam volis kuri kaj veki ilin. Sed ili mem eksentis la kanton, ili estis sidantaj sur tranche-randoj kaj, kiam mi alkuris al ili, ili eksiblis al mi: "Auskultu!"

Kaj mi auskultis.


Смерть не страшна...

Чепуха это! Смерть не страшна только дуракам. Но он все-таки молодчага, этот поэт. Он сказал: "Ты меня ждешь!" - и мы простили ему всё, потому что сразу сделались добрей, лучше. Нам хотелось сообщить друг другу о том, что вот мы услышали то, чего хотели, что наши сомнения и тревоги напрасны. Нас ждали и ждут.

- Кто ее сочинил, эту песню? Кто слова-то такие душевные составил? - спрашивали солдаты.

Mort' ne teruras...

Tio estas sensencajho! Morto ne estas terura nur al stultuloj. Sed li tamen estas bravulo, tiu poeto. Li diris: "Vi min atendas!" - kaj ni pardonis al li chion, char ni tuj ighis pli bonkoraj, pli mildaj. Ni volus sciigi unu al alia pri tio, ke jen ni ekaudis tion, kion ni volis, ke niaj duboj kaj angoroj estas vanaj. Ni estis kaj estas atendataj.

- Kiu ghin verkis, tiun kanton? Kiu kunmetis tiajn kortushajn vortojn? - demandis soldatoj.


"Да не все ли равно! - думалось мне. - Скорей всего наш брат, фронтовик. Никому другому не под силу было бы заглянуть так глубоко в наше нутро и зачерпнуть там пригоршни скопившихся дум-мелодий".

Как мы жалели, что и у этой песни тоже есть конец и что певец из пехотного окопа замолк, обрадовав и растревожив нас.

"Chu ne estas tutegale? - pensis mi. - Plej probable li estas nia frato, frontarmeano. Neniu alia kapablus tiom profunde ekrigardi nian internon kaj cherpi de tie plenmanojn da akumulitaj meditoj-melodioj".

Kiel ni bedauris, ke tiu kanto ankau havas finon, kaj ke la kantinto el infanteritrancheo eksilentis, ghojiginte kaj emociiginte nin.


Солдаты стали расходиться. А мне хотелось еще услышать песню, и я сидел, ждал. Те солдаты, что помоложе, топтались, курили и тоже ждали чего-то.

- Еще давай! - закричал один из них неожиданно в темноту, но никто не отозвался.

Soldatoj komencis disiri. Sed mi volis ankoraufoje audi la kanton, kaj mi sidis, atendante. Pli junaj soldatoj pashadis surloke, fumis kaj ankau atendis ion.

- Ekkantu ankoraufoje! - ekkriis unu el ili subite en mallumon, sed neniu reehhis.


А я, да и, наверное, не только я, молча требовал, просил, чтобы песня была повторена. С губ были готовы сорваться такие слова, какие в другое время мы посчитали бы "бабьими".

И он словно бы услышал нас. Он откликнулся. Оттуда же, из пехотного окопа, тихо и печально раздалось:

Горели звезды...

Sed mi, kaj eble ne sole mi, silente postulis, petis, ke la kanto estu ripetata. De la lipoj estis pretaj elflugi tiaj vortoj, kiujn aliokaze ni traktus "virinaj".

Kaj li kvazau ekaudis nin. Li resonis. El la sama loko, el la infanteritrancheo, mallaute kaj malgaje eksonis:

- La steloj lumis...


Опять звезды! Но это была какая-то совсем другая песня. Она звучала еще печальней первой. В тихой природе сделалось еще тише, даже по ту сторону фронта вроде бы все замерло.

Denove steloj! Sed ghi estis iu tute alia kanto. Ghi sonis ankorau pli triste ol la unua. En milda naturo ighis ankorau pli milde, ech en kontraua flanko de la fronto chio kvazau ekmutis.

...О, сладкие воспоминанья... -

с тревогой, в которой угадывалось что-то роковое, вымолвил певец; и нам стало жаль его, себя, тех, кто не дошел до этого поля, заросшего дурманом, не слышал этой песни, и тех, кто остался там, в сибирских и уральских деревушках, одолевая в трудах и горестях тяжкие дни войны.

Ho, dolchaj miaj rememoroj... -

kun maltrankvilo, en kiu estis divenata io fatala, esprimis la kantanto; kaj ni ekkompatis lin, nin, tiujn, kiuj ne ghisiris tiun chi kampon, superkreskitan de daturo, kiuj ne audis tiun chi kanton, kaj tiujn, kiuj restis tie, en siberiaj kaj uralaj vilaghoj, superante en laboro kaj malghojo malfacilajn militajn tagojn.


- "Тоска!" - прошептал сидящий рядом со мной боец. Но тогда я не знал, что это название оперы, и понял его как русское слово "тоска", и согласился.

- "Toska"! - flustris sidanta apud mi soldato. Sed mi tiam ne sciis, ke tio estas nomo de la opero, kaj komprenis ghin kiel rusan vorton "toska" (sopiro) kaj konsentis.

Не знаю, артист ли пел в окопе. Скорей всего простой любитель пения. Голос его не был совершенным. Но хотел бы я увидеть профессионального певца, который хоть раз в жизни удостоился бы такого внимания, такой любви, с какой мы слушали этого неведомого нам молодого парня. А в том, что он был молод, мы не сомневались. Иначе не смог бы человек так тосковать, так взвиваться до самой высокой выси и тревожить своим пением не только нас, но, кажется, и звезды далекие. Как ему хотелось жить, любить, видеть весну, узнать счастье! И нам тоже хотелось, и потому мы слились воедино. Он замирал - и мы замирали! Он боролся - и мы боролись! Но певец все ближе и ближе подводил нас к чему-то, и в груди у каждого становилось тесно. Куда это он нас? Зачем? Не надо! Не желаем! Но мы были уже подвластны ему. Он мог вести нас за собой в огонь, в воду, на край света!

Mi ne scias, chu en trancheo kantis profesia kantisto au ne. Plej probable tio estis simpla amatoro. Lia vocho ne estis perfekta. Sed mi volus vidi profesian kantiston, kiu almenau unufoje dum sia vivo estus inda je tia atento, tia amo, kun kiu ni estis auskultantaj tiun nekonatan al ni junulon. Kaj ni ne dubis, ke li estis juna. Aliokaze homo ne povus tiel sopiri, tiel suprenflugi ghis la plej alta alto kaj emociigi per sia kantado ne nur nin, sed, shajnis, ech malproksimajn stelojn. Kiel li volis vivi, ami, vidi printempon, senti felichon! Kaj ni ankau volis, kaj tial ni kunighis en unu solan tuton. La vocho fluktuis - kaj niaj sentoj fluktuis! Li luktis - kaj ni estis luktantoj! Sed la kantanto pli kaj pli proksimen alkondukis nin al io, kaj la brusto de chiu el ni malvastighis. Kien li kondukas nin? Pro kio? Oni ne devas! Ni ne volas! Sed ni jam estis sub lia rego. Ni estis pretaj sekvi lin en fajron, en akvon, al rando de l' mondo!

...Но час настал,
И должен я погибнуть,
И должен я погибнуть,
Но никогда я так не жаждал жизни!..

Я уже потом узнал эти слова. А тогда я расслышал только великую боль, отчаяние и неистребимую, всепобеждающую жажду жизни!

Лицо мое сделалось мокрым, и я отвернулся от товарищей.

...Sed venis hor' -
Kaj devas mi perei,
Kaj devas mi perei,
Sed mi neniam tiel vivavidis...

Poste mi jam eksciis tiujn vortojn. Sed tiam mi audis nur egan doloron, malesperon kaj neekstermeblan, chionvenkan vivavidon!

Mia vizagho ighis malseka, kaj mi forturnis min de la kamaradoj.


И вдруг по ту сторону фронта послышались крики. непонятные слова: "Русс - браво! Италиана - вива! Пуччини - Каварадосси - Тоска - вива!.."

Неожиданно в окопах противника щелкнул выстрел. Он прозвучал как пощечина. В ответ на этот выстрел резанул спаренный пулемет из траншеи итальянцев, хлопнула граната. Нити трассирующих пуль частой строчкой начали прошивать ночь, пальба разрасталась, ширилась, земля дрогнула от взрывов.

Kaj subite de l' kontraua frontrando audighis krioj, nekompreneblaj vortoj: "Russ - bravo! Italiana - viva! Puchchini - Kavaradossi - Toska - viva!.."

Neatendite en malamika trancheo klakis pafo. Ghi eksonis kiel vangofrapo, responde al tiu pafo tranchis duobla mitralo el itala trancheo, klakis grenado. Fadenoj de lumantaj kugloj simile al densa stebado komencis trapiki la nokton, pafado kreskis, vastighis, tero ektremis pro eksplodoj.


Мимо меня промчались люди; кто-то из них крепко, по-русски, ругался и повторял: "Не трожь песню, гад! Не трожь!.." Я не помню, как очутился среди этих людей и помчался навстречу выстрелам. Я тоже что-то кричал и строчил из автомата. Впереди послышались голоса: "Мины! Мины!" Но уже ничто не могло удержать разъяренных людей. Они хлынули вперед, перемахнули нейтральную полосу, смяли боевые охранения, ракетчиков, заполнили передовые траншеи противника и с руганью ринулись на высоту, которую мы не смогли отбить у фашистов ранней весной.

Preter mi trakuris homoj, iu el ili firmstampe, ruse blasfemis kaj ripetadis: "Ne tushu la kanton, kanajlo! Ne tushu!.." Mi ne memoras, kiel mi trafis inter tiujn homojn kaj ekkuregis renkonten al la pafoj. Mi ankau ion kriis kaj stebe pafis per mitraleto. Antaue audighis vochoj: "Minoj! Minoj!" Sed jam nenio povis haltigi la furiozajn homojn. Ili jhetegis sin antauen, transkuris neutralan zonon, frakasis batalgardistaron, raketpafistojn, plenigis avangardajn malamikajn trancheojn kaj kun blasfemado jhetis sin al monteto, kiun ni ne povis rekonkeri de fashistoj fruprintempe.

Здесь уже затихла схватка. Навстречу нам высыпала большая группа людей и побросала оружие.

Потом сделалось тихо-тихо. Даже ракеты в небо не взвивались.

Помаленьку обстановка прояснилась. Оказывается, между немецкой "прослойкой", оставленной для "укрепления", и их союзниками-итальянцами произошло столкновение. Итальянцы перебили фашистов из заградотряда и сами сдались в плен.

Tie jam estis chesanta la lukto. Renkonten al ni elkuris granda homgrupo kaj jhetis armilojn teren.

Poste ighis tre silente. Ech raketoj ne estis flugantaj chielen.

Iom post iom la situacio klarighis. Evidentighis, ke inter germana "intertavolo", restigita por "formigo", kaj iliaj aliancanoj-italoj okazis interpushigho. La italoj disbatis fashistojn el bartachmento kaj mem kapitulacis.


Утром мы перемещали наблюдательный пункт на отбитую высоту. Я тянул линию, шагал по ржи, заросшей маками, татарником, лебедой. За моей спиной трещала катушка.

Перепрыгнув через глубокую траншею, я увидел убитых в ночном бою солдат.

Matene ni estis translokantaj observopunkton sur la konkeritan monteton. Mi tiris telefondraton, pashis lau la sekalkampo, superkreskita de papavo, onopordo, atriplo. Post mia dorso krakis bobeno.

Transsaltinte profundan trancheon, mi ekvidis la soldatojn, mortpafitajn en la nokta batalo.


Ближе других лежал чернокудрый парень в черном мундире; изо рта его тянулась густая струйка крови. Спал чужой солдат сном вечным, не смаргивая мух, воровато обшаривающих его запавшие глаза. "Уж не он ли это первый крикнул "Вива!", услышав музыку родной земли?" - подумалось мне.

Pli proksime al aliaj kushis nigrahara junulo en nigra uniformo; el lia busho etendighis densa sangoflueto. Dormis la fremda soldato je eterna dormo, ne forpelante mushojn, shtele palpserchantajn liajn enfalintajn okulojn. "Povas esti, ke ghuste li la unua ekkriis: "Viva!", ekaudinte la muzikon de la naskolando?" - ekpensis mi.

А совсем близко от итальянца, широко раскинув руки, лежал и глядел открытыми глазами в небо русский солдат. Казалось, он ловил солнце, падающее с небес ржаным снопом. Усики только чуть почернили его верхнюю губу. Он был совсем-совсем молод. "Возможно, этот парень, этот солдат и пел ночью?" Я задумался, а потом смежил пальцами холодные веки солдата.

Kaj tute proksime de la italo, vaste etendinte la brakojn, kushis kaj rigardis per malfermitaj okuloj chielen rusa soldato. Shajnis, ke li kaptas sunradiojn, falantajn de sur chielo kvazau sekalgarbo. La lipharetoj nur iomete nigrigis lian supran lipon. Li estis ankorau tre juna. "Eble ghuste tiu chi junulo, tiu chi soldato kantis nokte?" - mi meditis, kaj poste kunigis per fingroj la malvarmajn palpebrojn de la soldato.

Похоронили мы его и итальянца под вербой. Хохлатая пичужка с опаской глядела на свежий холмик и не решалась подлететь к гнезду. Но вскоре пообвыкла и снова захлопотала, зачиликала.

Ni entombigis lin kaj la italon sub la saliko. La tufhava birdeto time rigardis novan tertuberon kaj ne decidighis alflugi al la nesto. Sed baldau ghi alkutimighis kaj ree ekklopodis, ekchirpis.

...Это было давно, в войну. Но где бы и когда бы я ни слышал арию Каварадосси, мне видится весенняя ночь, темноту которой вспарывают огненные полосы, притихшая война и слышится молодой, может, и не совсем правильный, но сильный голос, напоминающий людям о том, что они люди, лучше агитаторов сказавший о том, что жизнь - это прекрасно и что мир создан для радости и любви!

1955

...Tio estis antaulonge, dum la milito. Sed kie ajn kaj kiam ajn mi audas la arion de Kavaradossi, mi vidas la printempan nokton, kies mallumon tranchas fajraj strioj, la silentighintan militon kaj audas la junan, povas esti, ech ne tute korektan, sed fortan vochon, rememorigantan al homoj pri tio, ke ili estas homoj, la vochon, kiu pli bone ol chiaj agitistoj dirintan pri tio, ke la vivo estas bonega kaj ke la mondo estas kreita por ghojo kaj amo!

1955

(bedaurinde, ni ne scias, kiu tradukis chi tiun rakonton)