Александр Иванович КУПРИН
(1870 - 1938)

Аль-Исса
(легенда)

За несколько веков до рождества Христова в самом центре Индостана существовал сильный, хотя и немногочисленный народ. Имя его изгладилось в истории, даже священные Веды не упоминают о нем ни одной строчкой. Но старые факиры, ревностные хранители преданий, говорят, что родоначальники этого народа, суровые и бесстрашные люди, пришли с далекого Запада и в короткое время покорили своей власти весь Индостан. Все раджи и князья Индостана платили им дань, а пленные рабы обрабатывали их землю. Они не знали ни роскоши, ни страха смерти, и это делало их непобедимыми.

Al-Issa
de A. I. KUPRIN (1870-1938)
tradukis A. SIDOROV

Kelkajn jarcentojn antau Kristnasko en centro mem de Hindustano ekzistis forta kvankam nemultnombra popolo. Ghia nomo malaperis en historio, ech sanktaj Vedoj ne mencias ghin per unu linio. Sed maljunaj fakiroj, fervoraj konservantoj de mitoj, diras ke gentestroj de tiu popolo, rigoraj kaj sentimaj homoj, venis el fora Okcidento kaj dum nedaura tempo subigis al sia potenco la tutan Hindustanon. Chiuj raghoj kaj princoj de Hindustano tributis al ili kaj militkaptitaj sklavoj prilaboris la teron. Ili konis nek lukson nek timon de la morto kaj tio igis ilin nevenkeblaj.

Этот могущественный народ поклонялся живому существу - женщине, которая называлась богиней смерти. Богиню смерти никто никогда не видал, кроме двух старейших жрецов. Они же и выбирали ее тайно изо всех красивейших девочек, не достигших еще четырехлетнего возраста, воспитывали ее и чудесными, одним им открытыми способами доводили ее красоту до сверхъестественного совершенства. Когда умирала одна богиня смерти, на место ее двое жрецов возводили тотчас же другую, но об этом знали только они. Народ верил, что богиня бессмертна и красота ее неувядаема.

Tiu potenca popolo adoris vivantan estajhon, virinon, kiu estis nomata diino de la morto. La diinon de la morto neniu iam vidis krom du el la plej aghaj pastroj. Ili mem elektis shin kashe, el chiuj la plej belaj knabinoj ne atingintaj kvarjaran aghon; ili edukadis shin kaj per miraklaj rimedoj, de ili mem malkovritaj, ili estigis shian belecon ghis supernatura perfekteco. Kiam la diino de la morto estis mortinta, anstatau shi la du pastroj tuj elektis alian, sed pri tio konis nur ili. La popolo kredis, ke la diino estas senmorta kaj shia beleco estas nevelkebla.

Раз в пять лет, ночью, она выезжала из своего храма на гигантской колеснице, закрытой со всех сторон и запряженной десятью белыми слонами. Ее встречал весь народ с пением священных гимнов, с зажженными факелами в руках. Восторг толпы доходил до бешенства. Рубили головы сотням рабов, многие истязали себя бичами и кривыми кинжалами, в исступлении бросались под колесницу богини, чтобы быть раздавленными слонами и колесами...

Po unu fojo en kvin jaroj, nokte shi estis elveturigata el sia templo sur giganta triumfcharo fermita de chiuj flankoj kun enjungitaj dek blankaj elefantoj. Shi estis renkontata de la tuta popolo kantanta sanktajn himnojn kun ekbruligitaj torchoj en la manoj. Ekstazo de la homamaso atingis ghis la frenezeco. Oni glavhakis la kapojn al centoj da sklavoj, multaj turmentegis sin per vipoj kaj kurbaj ponardoj, kaj furiozece jhetis sin sub la triumfcharon de la diino por esti dispremitaj per la elefantoj kaj radoj ...

В одну из таких ночей жрецами и народом избирался для богини смерти муж. Только двенадцать часов был он ее мужем. Утром его на костре торжественно приносили в жертву, потому что всякий, кто хоть раз увидел лицо богини, по законам подлежал немедленной смерти. И несмотря на это, каждые пять лет двенадцать славнейших юношей обрекали себя на служение страшной богине. Их ожидали такие тяжелые испытания, что предание насчитывает только четырех героев, удостоенных величайшей чести - умереть мужем богини смерти.

Dum unu el tiaj noktoj estis elektata de la pastroj kaj popolo edzo por la diino de la morto. Nur dekdu horojn li estis shia edzo. Matene li estis oferata sur brullignajho, char chiu, kiu ech unufoje vidis la vizaghon de la diino, lau la leghoj estis senprokraste mortigota. Kaj malgrau tio, chiun kvinan jaron, dekdu el la plej gloraj junuloj dedichis sin al la servado de la terura diino. Ilin atendis tiaj malfacilaj suferoj, ke la famo nombras nur kvar homojn honorigitajn al la plej granda gloro, morti kiel edzo de la diino de la morto.

Аль-Исса был сыном знатного раджи. Пятнадцати лет он уже превосходил всех молодых людей смелостью, силой и красотой. Самая знатная и гордая красавица Индии сочла бы счастьем назваться его женой. Но Аль-Исса посвятил себя богине смерти.

Al-Issa estis filo de fama ragho. En dekkvinjara agho li jam superis chiujn junulojn per kuragho, forto kaj beleco. La plej aristokrata kaj fiera belulino de Hindujo estus felicha nomi sin lia edzino. Sed Al-Issa dedichis sin al la diino de la morto.

Он должен был отказаться от семьи. Прикосновение к женщине считалось для него преступлением. Во всю жизнь он не смел ни улыбнуться, ни запеть песни... Война и атлетические упражнения были его единственными занятиями.

Li devis rezigni la familion. Ektusho al virino estus por li krimo. Dum la tuta vivo li rajtis nek ekrideti, nek ekkanti kanton ... Milito kaj atletaj ekzercoj estis liaj nuraj okupoj.

И Аль-Исса выдержал тяжелый искус. Слезы матери и сестер не тронули его, когда он уходил из своего роскошного дворца. При встречах с женщинами он опускал глаза и далеко обходил лучших красавиц... Никто никогда не видал его смеющимся или преданным праздному разговору...

Kaj Al-Issa eltenis malfacilan novicecon. Larmoj de la patrino kaj fratinoj ne kortushis lin, kiam li estis foriranta el sia luksa palaco. Che renkontighoj kun virinoj li mallevis la okulojn kaj de fore preterevitis la plej famajn belulinojn ... Neniu iam vidis lin ridi au vante paroli ...

Зато скоро имя его стало приводить в ужас самых воинственных соседей. Без панциря, в одной легкой белоснежной одежде, он кидался в самую густую толпу неприятелей. Туловища, рассеченные от плеча к бедру, отрубленные головы, руки и ноги указывали его путь. Встреча с ним была неминуемой смертью, и закаленные враги бежали перед ним, как стада овец, с криками: "Аль-Исса! Аль-Исса!.."

Sed baldau lia nomo komencis teruri la plej militemajn najbarojn. Sen kiraso, kun sola negheblanka vesto, li jhetadis sin al la pleja denso de la malamikoj. Trunkoj dishakitaj de la shultro ghis la femuro, dehakitaj kapoj, brakoj kaj kruroj, postmontris lian vojon. Renkontigho kun li estus neevitebla morto, kaj harditaj malmikoj fughadis antau li kiel shafaro kun ekkrioj: "Al-Issa! Al-Issa! ..."

Если не было войны, он проводил время на охоте за дикими кабанами и тиграми. Вода из лесного ручья и кусок хлеба служили ему пищей, седло - изголовьем.

Se ne estis milito, li pasigadis tempon je chasado al sovaghaj aproj kaj tigroj. Akvo el arbara rivereto kaj peco de pano estis por li nutrajho, la selo servis kiel kapkuseno.

Наконец, через три пятилетия, в один из тех дней, когда выезжала на колеснице богиня смерти, глашатаи объявили народу имя Аль-Исса.

Fine, post tri kvinjaroj, dum unu el tiuj tagoj, kiam la diino de la morto estis elveturigata sur la triumfcharo, la heroldoj anoncis al la popolo la nomon de Al-Issa.

Несметная толпа еще с утра стекалась на огороженную стеною площадь перед храмом, где Аль-Исса ожидали последние испытания. Его имя было у всех на устах. Все знали, что сама богиня смерти, не видимая никем, смотрит теперь из тайной амбразуры храма на площадь.

Multnombra homamaso jam de mateno estis fluanta al la placo chirkaubarita per muro, antau la templo, kie Al-Issa-n atendis la lastaj provoj. Lia nomo estis surbushe che chiuj. Chiuj sciis, ke la diino de la morto mem, de neniu vidata, rigardas nun el kasha embrazuro de la templo al la placo.

Отмерили расстояние в двести локтей, вбили в землю щит с пятью воткнутыми в него стрелами и дали Аль-Исса громадный лук... И Аль-Исса при громких криках восторга расщепил своими пятью стрелами пять стрел на щите.

Mezurinte la distancon de ducent ulnoj oni starigis en la teron shildon, kun kvin enpikitaj sagoj kaj oni donis al Al-Issa grandan arbaleston ... kaj Al-Issa, akompanata de lautaj entuziasmaj krioj de admiro, per siaj kvin sagoj dissplitigis la kvin sagojn de sur la shildo.

Потом вооружили Аль-Исса кривым кинжалом и на площадь выпустили голодного, разъяренного бенгальского тигра.

Poste oni armis Al-Issa-n per kurba ponardo kaj sur la placon oni ellasis malsatan furiozan bengalan tigron.

Аль-Исса на глазах всего народа, истерзанный страшными когтями, обливаясь кровью, перерезал горло свирепому хищнику и наступил ногой на его труп...

AI-Issa antau la okuloj de la tuta popolo, gratita per la teruraj ungegoj, sangokovrita, distranchis la gorghon de la kruela rabobesto kaj surmetis la piedon sur ghian kadavron ...

Наконец толпа расступилась, и Аль-Исса подвели злого варварийского жеребца. Дикий, черный, с пламенными ноздрями, он еще никогда не носил на своей спине оскорбительного бремени. Шестеро конюхов едва удерживали его. Он злобно визжал, водил вокруг огненными глазами и дрожал своей атласной кожей.

Fine la homamaso donis la vojon, kaj al Al-Issa oni alkondukis koleran barbarian virchevalon. Sovagha, nigra, kun flamaj naztruoj, ghi ankorau neniam portis sur sia dorso ofendan sharghon. Sesopo da chevalstalistoj apenau detenis ghin. Ghi kolere henis, ghi direktis chirkaue siajn fajrosputantajn okulojn kaj tremis per sia atlasa hauto.

Аль-Исса спокойно подошел к нему и взялся за холку. Конюхи разбежались. Народ в ужасе и смятении бросился в стороны... В один миг Аль-Исса уже сидел на коне. Сначала гордое животное только тряслось от злобы и оскорбления... Через минуту конь и всадник скрылись из глаз народа.

Al-Issa trankvile aliris al ghi kaj prenis ghian kolhauton. La chevalstalistoj forkuris. La homamaso kun teruro kaj tumulto sin jhetis chiuflanken ... Fulmrapide Al-Issa jam eksidis sur la chevalon. Komence la fiera besto nur tremis pro kolerego kaj ofendo ... Post momento la chevalo kaj la rajdisto malaperis de antau la okuloj de la popolamaso.

Прошел целый час томительного ожидания, когда, наконец, вдали показался Аль-Исса на взмыленном и покрытом пылью коне. Варварийский жеребец шатался от усталости, но был послушен Аль-Исса, как ручная овечка.

Pasis plena horo da turmenta atendado, ghis fine fore aperis Al-Issa sur la shaumanta kaj polvokovrita chevalo. La barbaria stalono shancelighadis de lacigho, sed ghi estis obeema al Al-Issa, kiel malsovagha shafeto.

Испытания Аль-Исса кончились.

La provoj de Al-Issa finighis.

В полночь его, одетого в драгоценные одежды, умащенного ароматами Востока, отвели в храм и оставили одного. Он слышал на улицах рев народа, все более и более приближающийся к храму. Это богиня объезжала город на своей колеснице, запряженной белыми слонами.

Meznokte oni alkondukis lin, vestitan en multkoloraj vestoj, oleitan per aromajhoj de Oriento al la templo kaj oni restigis lin sola. Li audis kriegon de la popolo sur la stratoj, chiam pli kaj pli proksimighantan al la templo. Tio anoncis, ke chirkauveturas la urbon la diino sur sia triumfcharo kun enjungitaj blankaj elefantoj.

Потом в храм вошли два верховных жреца - столетние старцы с волосами белыми, как снег. Жрецы опустились перед Аль-Исса на колени, облобызали его ноги и потом, взявши за руки, повели в святилище. Там среди фантастической восточной роскоши возвышалось золотое ложе... Курильницы благоухали ароматами Аравии и Персии... причудливые фонари лили волшебный свет... в золотых клетках качались пестрые священные птицы, шелковые ткани тяжелыми складками одевали стены...

Poste eniris la templon du superaj pastroj, centjaraghaj maljunuloj kun la haroj neghe blankaj. La pastroj genufleksis antau Al-Issa, prikisis liajn krurojn kaj poste, manpreninte liajn brakojn, ili kondukis lin al la sanktejo. Tie inter fantazia orienta lukso altighis ora kushejo ... Fumejoj bonodoris aromajhojn de Arabio kaj Persio ... Ekstravagancaj lanternoj fluigis magian lumon ... En oraj kaghoj balancighis buntaj sanktaj birdoj, silkaj teksajhoj per pezaj faldoj vestis la murojn ...

Жрецы безмолвно удалились, закрыв лица руками. Аль-Исса ожидало блаженство и через двенадцать часов - мучительная смерть.

La pastroj senparole foriris, ferminte siajn vizaghojn per la manoj. Al-Issa-n atendis felichego kaj post dekdu horoj turmenta morto.

Где-то далеко за стеной раздалось нежное и сладостное пение женского хора. Массивные двери слоновой кости распахнулись... и медленно вошла сама богиня смерти в длинных белых одеждах, окутанная покрывалом.

Je malproksime post la muro ekaudighis delikata kaj dolchega kantado de ina hhoro. Masivaj pordoj eburaj malfermighis ... Kaj malrapide eniris la diino de la morto mem en longaj blankaj vestoj, vualita per kovrotuko.

Аль-Исса кинулся к ней, дрожащими руками распахнул легкую ткань, закрывавшую лицо, и окаменел от ужаса и изумления...

Al-Issa sin jhetis al shi, per tremantaj manoj li malkovris la malpezan teksajhon kovrantan la vizaghon, kaj li shtonighis de teruro kaj mirego ...

Перед ним стояла дряхлая старуха, сморщенная, беззубая, со слезящимися глазами и потухшим взором.

Antau li staris kaduka maljunulino, faltita, sendenta, kun larmantaj okuloj kaj estingighinta vizagesprimo.


Впервые опубликованно в газете "Жизнь и искусство" (Киев), 1894, N 291, 3 октября, под заглавием "Альза (Легенда)", с посвящением В.Г.Т. В собрания сочинений рассказ вошел под названием "Аль-Исса".

La traduko unue aperis en la nica literatura revuo n-ro 5/2, pagoj 76-79