ВОЛОДЯ И ДЯДЯ АЛЕША


 И Володя сделал Яблочного человечка. У него было круглое зелёное лицо, спичечная шея, куртка из зелёного пластилина с красными пластилиновыми пуговицами и высокие зелёные сапоги на спичечных ногах. Оба человечка стояли рядом, под шкафом. И Редисочный человек говорил Яблочному своим тоненьким скрипучим голосом:

— Ты молодой и глупый, и, может быть, ты не понимаешь, что у меня самыё красивые в мире серебряные пуговицы.

— Нет, я понимаю, — вежливо отвечал Яблочный человек, который не любил спорить.

— То-то же! — скрипел Редисочный человек, поглаживая длинную белую бороду. — И всё-таки ты несерьёзный человек.

Они не ссорились, а просто так разговаривали. Они очень дружили друг с другом. Редисочный человек учил Яблочного человека считать до десяти. А Яблочный рассказывал разные истории: про храброго дикого слона, про мышь и про розового пеликана.

Однажды в воскресенье Володя заигрался во дворе, а когда вернулся, ещё в коридоре почувствовал запах горячей воды, мыла, распаренной швабры. Он понял, что бабушка мыла пол.

«Надо бы прийти пораньше», — подумал он. Бабушка иногда позволяла ему толкать швабру с длинной ручкой. И было очень здорово, когда впереди катилась мутная волна с мыльным гребнем. А от неё, кто куда, бежали, плыли, как рыбы, бумажки, крошки, соринки, обгорелые спички.

Володя скинул ботинки и, ступая на носках, прошёл по тёплому влажному полу на кухню. Там тоже пахло распаренным деревом, горячей водой и всё сверкало.

А на столе стояла чашка с молоком и на тарелке бутерброды с колбасой.

Наработавшись, бабушка спала в комнате.

Володя очень обрадовался, что можно будет позавтракать вместе с Редисочным и Яблочным человечками: молока и бутербродов хватит на всех. Он любил завтракать втроём: можно и поговорить о всякой всячине, и посмеяться

Володя подошёл к шкафу, наклонился, пошарил рукой, но там никого не было.

Тоненькая струйка воды вытекала из-под шкафа.

Он сразу понял, что произошло, и понял, что уже ничего не исправишь, но он ещё надеялся немного и бросился к бабушке.

— Какие ещё человечки? Был там, под шкафом, всякий сор, я и выбросила! — сердитым голосом сказала бабушка.

Теперь Володя уже ни на что не надеялся и, сам не зная зачем, выбежал во двор.

По тропинке медленно брёл дядя Алёша. Володя догнал его и окликнул.

— А, это ты, воробей? — не сразу отозвался дядя Алёша. — Вот и хорошо, что встретились. Я хочу с тобой попрощаться. Больше я в ваш дом не буду ходить… Вот какие дела.

Володе надо было рассказать о своей беде, но вдруг он забыл о ней и спросил:

— Не будете? Совсём? А тётя Вера?

— От ворот поворот. Отставка вчистую, как говорят в армии. Старый я, и скучно со мной тёте Вере, — сказал длинный человек.

Володя подумал: «Вот и дедушка не возвращается, не оживает, Редисочный и Яблочный человечки пропали. Теперь и дядя Алёша уходит. Совсем я остался один». Ему стало жалко себя. Он чуть не заплакал, но удержался и сказал:

— Как же скучно? А вы расскажите тёте Вере истории!

Ему не хотелось, чтобы дядя Алёша рассказывал другим истории. Особенно тёте Вере, и особенно про храброго слона и про мышь. Но он всё-таки сказал: «А вы расскажите истории».

— Тётя Вера не любит истории, — задумчиво ответил дядя Алёша.

— И про слона?

— Никакие.

Они постояли несколько секунд. Дядя Алёша протянул Володе руку:

— Прощай, воробей!

— И ко мне… Ко мне тоже не будете приходить? — через силу спросил Володя.

Длинный человек наклонился и, близко вглядываясь в большие серые Володины глаза, сказал:

— Нет, к тебе я буду приходить. Раз в месяц — первого числа… Если не заболею или не уеду.

Они пожали друг другу руки.

Первого числа! Первого числа! — про себя повторял Володя.

А дядя Алёша поднял его и посадил на плечо.

Тогда Володя рассказал ему про Редисочного и Яблочного человечков. Как они пропали.

— Хм… Вовсе они не пропали, а просто отправились за кораблём. Тем самым, который под зелёным парусом. Понимаешь?

— Ага, — ответил Володя, а про себя на всякий случай повторил, чтобы не забыть: «Первое число…»

— Найдут корабль, починят его и приплывут.

— А потом?

— Потом мы отправимся путешествовать.

— По всем морям?

— Да, по всем морям.

— Редисочный человек будет капитаном, — подумав немного, сказал Володя. — Потому что он старый. У него вон какая белая борода.

Дядя Алёша рассеянно потрогал свой подбородок и сказал тихо, как по секрету:

— У меня тоже, если не побреюсь, растёт белая борода.

— Тогда… Тогда вы будете капитаном. А Редисочный человек — помощником капитана, — неуверенно сказал Володя. Он-то знал, что Редисочный человек насмерть разобидится. — Будет помощником и будет вертеть баранку.

— Штурвал! На машинах баранка, а на кораблях штурвал, — сказал дядя Алёша. — Нет, раз договорились, так тому и быть. Редисочный человек будет капитаном и будет стоять у штурвала. Яблочный человек — помощником капитана; он будет смотреть в подзорную трубу. А мы с тобой пойдём в матросы.

— И тётю Веру возьмём, — не очень уверенно предложил Володя.

— Она не поедет, — ответил дядя Алёша.

Володя обрадовался, но посмотрел на дядю Алёшу и сказал:

— Жалко… — Потом тише: — Немножко жалко.

У ворот дядя Алёша опустил Володю на землю и быстро ушёл.

Дома Володя первым делом спросил бабушку:

— Бабушка, бабушка, завтра первое число?

— Какое там первое — десятое, — ответила бабушка

И на второй, и на третий, и на четвёртый день Володя всё спрашивал бабушку, когда она укладывала его спать:

— Завтра первое число?

— Приставучий… — отвечала бабушка. — И далось тебе это первое!

А однажды вечером бабушка сама сказала:

— Завтра первое число, и ещё воскресенье. Дождался!

Володя думал, что он всю ночь будет лежать с открытыми глазами. Но он лёг и сразу уснул.

А когда проснулся, шёл дождь. Всё окно затекло.

Володя знал, что бабушка не отпустит его в такую погоду; тихонько надел плащик, шапку и ушёл без спроса: дверь он умел открывать сам.

Над пустым двором висели низкие лохматые тучи. Было не совсем светло, будто солнце ещё не поднялось или уже закатилось. Капли били по лужам, стенам, стволам деревьев, по мокрому асфальту, и всё было наполнено однообразным скучным шумом. Было холодно. На лужах набухали большие пузыри, будто оттуда огромными выпуклыми глазами глядели рыбы, или жабы, или крокодилы.

У Володи сразу намокли ботинки, и вода затекла за ворот. Он ходил от ворот к забору и повторял про себя:

«Первое число… Первое число…»

Деревья без единого листочка тоже зябли.

И дом озяб, и пустой двор.

Чтобы согреться, Володя повторял «первое число» громче и шагал быстрее.

Стало совсем холодно, и Володя вернулся домой.

Бабушка переодела его, а ругать почему-то не стала. Сказала только:

— Какой-то ты не такой…

Володя забрался в дедушкино кресло у окна. Иногда стекло совсем затекало дождевыми каплями, а иногда дождь редел, и двор открывался.

Там было пусто.

Двор стал тёмно-синим, почти чёрным. Мутным светом зажёгся фонарь над воротами, огни в окнах.

— Идём ужинать! — позвала бабушка.

Володя попробовал подняться, но не смог.

— Голова болит… И жарко… — пожаловался он.

— Допрыгался! — сказала бабушка, холодными губами коснувшись его лба.

Она быстро постелила и уложила Володю в постель.

— Ты не уходи, — попросил Володя, закрывая глаза. На всякий случай он крепко уцепился за бабушкину руку.

Kaj Volodja faris Pomuleton. Ghi havis rondan verdan vizaghon, alumetan kolon, jakon el verda modlopasto kun rughaj modlopastaj butonoj kaj altajn verdajn botojn sur alumetaj kruroj. Ambau hometoj staris apude sub la shranko. Kaj Rafanetuleto parolis al Pomuleto per sia minca-grinca vocho:

— Vi estas juna kaj malsagha kaj eble vi ne komprenas, ke mi havas la plej belajn en la mondo arghentajn butonojn.

— Ne, mi komprenas, — ghentile respondadis Pomuleto, kiu ne emis disputi.

— Tion vi devas! — grincadis Rafanetuleto, gladante longan blankan barbon. — Sed vi estas tamen neserioza homo.

Ili ne kverelis, sed simple tiel parolis. Ili tre amikis unu kun la alia. Rafanetuleto estis instruanta Pomuleton kalkuli ghis dek. Kaj Pomuleto rakontadis diversajn historiojn: pri kuragha sovagha elefanto, pri muso kaj pri roza pelikano.

Iun dimanchon Volodja longe ludis en la korto kaj kiam revenis, ankorau en la koridoro sentis odoron de varmega akvo, sapo, vaporumita shvabrilo.

«Mi devis veni pli frue», — pensis li. Avino iufoje permesadis al li pushi la shvabrilon kun longa tenilo. Kaj estis tre lukse, kiam antaue rulighis shlima ondo kun sapa surfo.

Kaj de ghi, kiu kien, kuris, naghis kiel fishoj paperetoj, paneroj, balaajheroj, chirkaubrulitaj alumetoj.

Volodja dejhetis la botetojn kaj piedpinte pashis sur la varma humida planko al la kuirejo. Ankau tie odoris je vaporumita ligno, varmega akvo kaj chio brilis.

Kaj sur la tablo staris taso kun lakto kaj sur telero buterpanoj kun kolbaso.

Satlaborinta avinjo dormis en la chambro.

Volodja tre ekghojis, ke oni povos matenmanghi kune kun Rafanetuleto kaj Pomuleto: la lakto kaj buterpanoj sufichos por chiuj. Li shatis matenmanghi triope: oni povas kaj paroli pri chia chiajho kaj satridi.
Volodja alvenis la shrankon, klinis sin, serchetis per la mano, sed tie estis neniu.

Maldiketa flueto da akvo fluis el sub la shranko.

Li tuj komprenis, kio okazis, kaj komprenis, ke nenio estas riparebla, sed li ankorau esperis iomete kaj jhetis sin al avinjo.

— Kiaj ankorau hometoj? Estis tie, sub la shranko, chia balaajho, do mi eljhetis! — per kolera vocho diris avinjo.

Nun Volodja jam esperis pri nenio kaj, mem ne sciante por kio, elkuris en la korton.

Sur la vojeto malrapide treniris onklo Aljosha.Volodja kuratingis lin kaj vokis.

— Do vi estas chi tie, pasero! — ne tuj revokis onklo Aljosha. — Jen estas bone, ke ni renkontighis. Mi volas al vi adiaui. Mi ne pluiros en vian domon… Jen kiaj aferoj.

Volodja bezonis rakonti pri sia malfelicho, sed li subite forgesis pri ghi kaj demandis:

— Chu vi ne venos? Tute? Sed kio pri onklino Vera?

— Turnego for de pordego. Pura demisio, kiel oni diras en la armeo. Mi maljunas, do onklino Vero enuas kun mi, — diris Longulo.

Volodja ekpensis: «Avo ne revenas, ne revivighas, Rafanetuleto kaj Pomuleto malaperis. Nun ankau onklo Aljosha foriras. Tute mi restis sola». Li eksentis sin kompatinda. Li preskau ekploris, sed detenis sin kaj diris:

— Kial do shi enuas? Do rakontu al onklino Vera la historiojn!

Li ne volis, ke onklo Aljosha rakontu la historiojn al la aliaj. Precipe al onklino Vera, kaj precipe pri la kuragha elefanto kaj muso. Sed li tamen diris: «Do rakontu la historiojn».

— Onklino Vera ne shatas la historiojn, — pensoplene respondis onklo Aljosha.

— Kaj pri la elefanto?

— Pri neniu.

Ili staris dum kelkaj sekundoj. Onklo Aljosha etendis al Volodja la manon.

— Adiau, pasero!

— Ankau al mi… Ankau al mi vi ne venos? — pene demandis Volodja.

Longulo klinis sin kaj, proksime fiksrigardinte la grandajn grizajn okulojn de Volodja, diris:

— Ne, al vi mi iros. Unu fojon dum monato — la unuan nombron… Se mi ne malsanos au forvojaghos.
Ili ekpremis unu al la alia la manojn.

La unuan nombron! La unuan nombron! — enmense ripetadis Volodja.

Kaj onklo Aljosha levis lin kaj sidigis sur la shultron.
Tiam Volodja rakontis al li pri Rafanetuleto kaj Pomuleto. Kiel ili malaperis.

— Hm… Ili tute ne malaperis, sed simple ekvojaghis por venigi la shipon. La sama, sub la verda velo. Chu vi komprenas?

— Aha, — respondis Volodja, kaj por chiu okazo ripetis enmense por ne forgesi: «La unua nombro…».

— Ili trovos la shipon, riparos ghin kaj renaghos.

— Kaj poste?

— Kaj poste ni startos vojaghi.

— Chu sur chiuj maroj?

— Jes, sur chiuj maroj.

— Rafanetuleto estos la shipestro, — pensinte iomete, diris Volodja. — Char ghi estas maljuna. Jen kian blankan barbon ghi havas.

Onklo Aljosha distrigheme palpis sian mentonon kaj diris mallaute, kvazau lausekrete:

— Ankau che mi, se mi ne razas min, kreskas blanka barbo.

— Tiam… Tiam vi estos la shipestro. Kaj Rafanetuleto — la helpanto de la shipestro, — necerte diris Volodja. Li ja sciis, ke Rafanetuleto ghismorte ofendighos. — Ghi estos la helpanto kaj turnos la stirradon.

— La rudroradon! En autoj — la stirrado, sed en shipoj — la rudrorado, — diris onklo Aljosha. — Ne, kiel ni interkonsentis, tiel estu. Rafanetuleto estos la shipestro kaj staros che la rudrorado. Pomuleto — la helpanto de la shipestro; ghi rigardos tra la lorno. Kaj ni kun vi ighos matrosoj.

— Kaj ni kunprenu onklinon Vera, — ne tre certe ofertis Volodja.

— Shi ne vojaghos, — respondis onklo Aljosha.

Volodja ekghojis, sed poste rigardis al onklo Aljosha kaj diris:

— Bedaurinde… — Poste pli mallaute: — Iomete bedaurinde.

Che la pordego onklo Aljosha mallevis Volodja surteren kaj rapide foriris.

Hejme Volodja por la unua afero demandis avinjon:

— Avinjo, avinjo, chu morgau estos la unua nombro?

— Do kia unua — la deka, — respondis avinjo.

Kaj la duan, kaj trian, kaj kvaran tagon Volodja chiam demandis avinjon, kiam shi enlitigis lin:

— Chu morgau estos la unua nombro?

— Tedulo… — respondadis avinjo. Kial do vi krochighis al tiu unua nombro!

Sed foje vespere avinjo mem diris:

— Morgau estos la unua nombro kaj aldone la dimancho. Vi ghisatendis!

Volodja pensis, ke li tutan nokton kushos kun malfermitaj okuloj. Sed li enlitighis kaj tuj ekdormis.

Kaj kiam li vekighis, estis pluvo. Tuta fenestro estis privershita.

Volodja sciis, ke avinjo ne ellasos lin dum tiu vetero; li mallautete surmetis manteleton, chapon kaj foriris sen permeso: malshlosii la pordon li scipovis mem.

Super la malplena korto pendis malaltaj vilaj nubegoj. Estis ne tute hele, kvazau la suno ankorau ne levighis au jam subiris. Gutoj frapis kontrau flakoj, muroj, trunkoj de arboj, humida asfalto, kaj chio estis plenigita je monotona enua bruo. Estis malvarme. Sur la flakoj shvelis grandaj bobeloj, kvazau de tie per grandaj konveksaj okuloj rigardis fishoj, au bufoj, au krokodiloj.

Che Volodja tuj malsekighis botetoj, kaj akvo envershighis post kolumo. Li estis iranta de la pordego al la barilo kaj ripetadis enmense:

«La unua nombro… La unua nombro…»

Arboj sen iu folieto ankau frostis.

Kaj la domo frostis, kaj la malplena korto.

Por varmighi Volodja ripetadis «la unuan nombron» pli laute kaj pashadis pli rapide.

Farighis tute malvarme, kaj Volodja revenis hejmen.

Avinjo alivestis lin, sed ial ne mallaudis. Shi nur diris:

— Iom vi ne estas chiama…

Volodja grimpis sur avchan fotelon che la fenestro. Iufoje la vitro estis tute privershata de pluvaj gutoj, sed iufoje la pluvo maldensighis, kaj la korto malkovrighis.

Tie estis malplene.

La korto farighis malhele-blua, preskau nigra. Per shlima lumo ekbrulis la lanterno super la pordego.

— Ni iru vespermanghi! — vokis avinjo.

Volodja ekprovis levighi, sed ne povis.

— La kapo doloras… Kaj varmegas… — plendis li.

— Kion vi faris kun vi! — diris avinjo, per malvarmaj lipoj tushinte lian frunton.

Shi rapide aranghis la liton kaj enlitigis Volodja.

— Vi ne foriru, — petis Volodja, fermante okulojn. Por chiu okazo li firme krochighis je avinja mano.

<< >>