Глава двадцатая
СОЛНЫШКО

   Вверху посылки письмо лежало:
   "Дорогой кот!
   Мы все тебя помним. Жалко, что ты от нас потерялся".
   - Ничего себе потерялся! - говорит Матроскин. - Меня завхоз прогнал.
   "Мы за тебя рады,  что ты хорошо живешь. А природу на дрова рубить не надо. Твой хозяин прав.
   Посылаем тебе солнце маленькое,  домашнее.  Как с ним обращаться,  ты знаешь.  Видел у  нас.  Посылаем и регулятор -  делать жарче и холоднее. Если ты что-то забыл, напиши нам, мы все тебе объясним.
   Всего хорошего.  Институт Физики Солнца.  Ученый у окна, в халате без пуговиц, у которого теперь одинаковые носки, - Курляндский".
   Кот говорит:
   - Теперь вы меня слушайте и не мешайте.
   Он  достал из  ящика бумагу,  свернутую в  трубку.  Это  была большая переводная картинка,  на  которой  солнце  было  нарисовано.  Только  не красками,  а тонкими медными проволочками. Картинку надо было на потолок перевести и в розетку включить.
   Они  дружно стали шкаф  отодвигать,  чтобы удобнее с  него  солнце на потолок наклеить.  А Хватайке это не понравилось.  Он стал на них разные вещи сбрасывать, шипеть и кусаться. Но все-таки они шкаф отодвинули. Кот взял солнце, намочил его и перевел на потолок. А провода в электричество включил.  Не просто так,  а через черный ящик. На этом ящике ручка была. Кот  ручку немного повернул,  и  тут  чудо получилось:  солнце светиться начало.  Сначала краешек,  потом еще  немного.  В  комнате сразу тепло и светло стало.  И все обрадовались и запрыгали.  И галчонок на шкафу тоже запрыгал.  Только не  от радости,  а  оттого,  что ему жарко стало.  Они скорее шкаф на место передвинули.
   Дядя Федор говорит:
   - Вы как хотите, а я буду загорать.
   Он постелил одеяло на полу,  лег на него в  трусиках и спину солнышку подставил.  И  кот на одеяло лег,  греться стал.  И все в доме ожило.  И цветы к  солнцу потянулись,  и  бабочки откуда-то выбрались.  И  теленок Гаврюша стал скакать, как на лужайке.
   А на дворе сырость,  холод и слякоть. Скоро зима подойдет. Их домик с улицы так  и  светится,  как  игрушечный.  Даже какая-то  синица в  окно стучать начала.  Но  ее  не пустили.  Нечего баловать.  Вот будут морозы сильные, тогда пожалуйста, милости просим.
   С  этих  пор  у  них  очень  хорошая жизнь  началась.  Утром солнышко включают и весь день греются. На дворе холод, а у них лето жаркое.
   А почтальон Печкин любопытный был.  Он смотрит - по всей деревне люди печи топят,  дым из труб идет,  а у дяди Федора дыма из трубы нет. Опять непорядок. Он решил узнать, в чем дело. Приходит он к дяде Федору:
   - Здравствуйте. Я вам газету "Современный почтальон" принес.
   А сам глазами в печку уставился.  Видит:  в печке дрова не горят, а в доме тепло.  Он ничего не понимает,  а солнца домашнего не видит, потому что оно как раз над ним на потолке было. Ему голову печет.
   Дядя Федор говорит:
   - А  мы  газету "Современный почтальон" не  выписываем.  Это взрослая газета.
   - Ах  какая  жалость!  -  сокрушается  Печкин.  -  Значит,  я  что-то перепутал.  -  А сам глазами по сторонам водит: нет ли где электроплитки какой или камина.
   Солнце его греет.  Стоит он,  потом обливается,  но не уходит.  Хочет секрет выведать.
   - Значит, вы "Современный почтальон" не выписываете? Очень жалко. Это газета нужная. Там про все на свете пишут.
   - А сказки там печатают?  Или рассказы про зверей?  - спрашивает дядя Федор.
   А Матроскин ручку у солнечного ящика повернул.  Сделал солнце теплее. Печкин даже шапку снял от жары.  Только ему еще хуже стало: солнце его в самую лысину печет.
   - Сказки про зверей?  -  спрашивает.  - Нет, там больше про то пишут, как надо почту разносить и как автоматы марки наклеивают.
   Тут у него от жары все путаться стало. Он говорит:
   - Нет,  наоборот,  автоматы почту  разносят и  марки наклеивают,  как звери.
   - Какие звери марки наклеивают? - спрашивает Шарик. - Лошади, что ли?
   - При чем тут лошади?  - говорит почтальон. - Я про лошадей ничего не говорил.  Я говорил,  что звери на автоматах работают и пишут сказки про то, как надо лошадям почту разносить.
   Он замолчал и стал мысли собирать.
   - Дайте мне градусник.  Что-то  жар у  меня.  Хочу измерить,  сколько градусов.
   Кот  ему  градусник принес и  стул подставил под  солнцем.  Печкин по градуснику постучал, чтобы температуру сбросить. А Хватайка спрашивает:
   - Кто там?
   - Это я, почтальон Печкин. Принес журнал "Мурзилка".
   - При чем тут "Мурзилка"? - спрашивает кот.
   - Ах да!  Это я вам "Современного почтальона" принес,  которого вы не выписываете. Потому что у вас документов нету.
   Совсем он  уже сварился.  Даже пар от  него пошел,  как от  самовара. Вынимает он градусник и говорит:
   - Тридцать шесть и шесть у меня. Кажется, все в порядке.
   - Какое там в порядке!  -  кричит кот.  -  У вас же температура сорок два!
   - Почему? - испугался Печкин.
   - А  потому что тридцать шесть у вас и еще шесть.  Сколько это вместе будет?
   Почтальон посчитал на бумажке. Сорок два вышло.
   - Ой, мама! Значит, я уже умер. Скорее в больницу побегу! Сколько раз я  к  вам  приходил,   столько  в  больницу  попадал...   Не  любите  вы почтальонов!
   А они почтальонов любили. Просто они Печкина не любили. Он с виду был добренький, а сам вредный был и любопытный.
   Но только с этим солнцем не все хорошо было. Из-за этого солнца у них самая большая неприятность началась. Заболел дядя Федор.

Chapitro dudeka
LA SUNETO

Supre de la sendajho kushis letero:
"Kara kato!
Ni chiuj memoras vin. Estas domaghe, ke vi perdighis for de ni".
- Chu perdighis? Kia stultajho! - diris Maristo. - Min la mastrumestro forpelis.
"Ni ghojas pri vi, ke vi bone vivas. Tamen efektive ne necesas haki la naturon por hejtligno: via mastro pravas.
Ni sendas por vi sunon etan, hejman. Kiel uzi ghin, vi scias, vi ja vidis tion che ni. Sendas ni ankau la regulilon - por fari pli au malpli varme. Se vi forgesis ion, skribu al ni, ni chion eksplikos por vi.
Chion bonan. Instituto pri fiziko de suno. Sciencisto che la fenestro en kitelo sen butonoj, - Nikolajev".
La kato diras:
- Nun vi min obeu kaj ne malhelpu.
Li prenis el la kesto paperon envolvitan tubforme. Ghi estis granda glubildo sur kiu estis suno pentrita, tamen ne per farboj, sed per maldikaj kupraj dratoj. Necesis glukopii la bildon al la plafono kaj poste enshalti ghin en elektroringon.
Ili akorde ekshovis la shrankon por pli oportune de sur ghi alglui la sunon al la plafono. Tio ne ekplachis al Kaptemulo, kaj ghi jhetis al ili diversajn ajhojn, siblis kaj blekis. Malgrau tio ili tamen forshovis la shrankon. La kato prenis la sunon, malsekigis ghin kaj kopiis al la plafono, kaj la dratojn enshaltis al elektro: ne rekte, sed pere de la nigra kesto. Sur tiu kesto estis regulilo. La kato iom turnis la regulilon - kaj tuj okazis miraklo - la suno eklumis: unue nur la rando, poste plie. Tuj en la chambro ighis varme kaj lume. Chiuj ekghojis kaj eksaltis. Kaj la monedido sur la shranko ankau eksaltis, tamen ne pro ghojo, sed char por li estis tro varmege. Do ili rapide reshovis la shrankon al ties loko.
Onklo Teodoro diras:
- Oni agu lauvole, sed mi sunbrunighu.
Li sternis litkovrilon sur la plankon, kushighis sur ghin en kalsonetoj kaj turnis la dorson al la suno. Kaj la kato ankau kushighis por ekvarmighi.
Kaj chio revivighis en la domo: kaj la floroj etendighis al la suno, kaj papilioj de ie elgrimpis, kaj la bovido Gabchjo eksaltis kvazau sur kampeto kaj ekkornobatis sin mem pro ghojo.
Kaj ekstere estis malseko, malvarmo kaj pluvkoto. Baldau vintro venos. Ilia domo kvazau lumis de sur strato kiel ludila. Paruo iu ech ekfrapis en la fenestron. Tamen ili ghin ne enlasis por ne dorloti. Kiam estos fortaj frostoj, do bonvolu, bonvenon.
De nun por ili tre bona vivo komencighis. Matene ili enshaltis la sunon kaj dum la tuta tago ghuis/ Ekstere malvarmo estis, dum en la hejmo - varmega somero.
Kaj poshtisto Forno scivolema estis. Vidas li - en la tuta vilagho homoj hejtas fornojn, lumo el la tuboj levighas, dum che onklo Teodoro ne estas fumo el la tubo. Denove do malordo estas. Li decidis ekscii, kio okazas. Venas li al onklo Teodoro kaj diras:
- Saluton. Mi alportis por vi jhurnalon "La nuntempa poshtisto".
Kaj li okulumas la fornon. Vidas li, ke en la forno hejtligno ne estas brulanta, sed en la hejmo varmas. Li nenion komprenas, tamen la hejman sunon li ne vidas, char ghi ghuste super li sur la plafono estis kaj lian kapon varmigis.
Onklo Teodoro diras:
- Sed ni ne abonas jhurnalon "La nuntempa poshtisto". Ghi estas plenaghula jhurnalo.
- Ho, kia bedauro! - chagrenighas Forno. - Do mi konfuzis ion. - Kaj la okulojn li turnadis chiudirekten: chu ne estas ie elektra forno au kameno.
La suno estas varmiganta lin. Li staras, svitkovrighas, tamen ne foriras. Volas li la sekreton malkovri.
- Do, vi ne abonas "La nuntempan poshtiston", chu? Tre bedaurinde estas. Tiu chi jhurnalo estas necesa. Tie oni skribas pri chio en la mondo.
- Kaj chu oni aperigas tie fabelojn au rakontojn pri bestoj? - demandas onklo Teodoro.
Dume Maristo turnis la regulilon de la sunkesto kaj igis ghin ankorau pli varma. Forno ech malvestis la chapelon pro varmego. Sed li eksentis sin nur pli malbone: la suno ekvarmigis ghuste al lia kalvo.
- Fabelojn pri bestoj, chu? - demandas li. - Ne, oni skribas tie pli ofte pri tio, kiel necesas disporti poshtajhojn kaj kiel la automatoj surgluas poshtmarkojn.
Tiumomente pro varmego chio ekkonfuzighis en lia kapo. Li diras:
- Ne, male, la automatoj disportas poshtajhojn kaj surgluas la markojn bestfurioze.
- Kiuj bestoj surgluas la markojn? - demandas Buleto. - Chu chevaloj?
- Pri neniuj chevaloj temas! - diras la poshtisto. - Pri chevaloj mi nenion diris. Mi diris, ke bestoj che automatoj laboras kaj verkas fabelojn pri tio, kiel chevaloj devas disporti poshtajhojn.
Li silentighis kaj ekordigis la pensojn.
- Donu al mi termometron. Ial mi ekfebris. Mi volas mezuri, kiom da gradoj mi havas.
La kato alportis por li termometron kaj starigis seghon sub la suno.
Forno frapetis la termometron por deskui la indikilon, dum Kaptemulo demandas:
- Kiu estas tie?
- Tiu estas mi, poshtisto Forno. Mi alportis gazeton "Murzilka".
- Pri kia "Murzilka" temas? - demandas la kato.
- Ho, jes! Estas "La nuntempa poshtisto", kiun mi alportis por vi, kiun vi ne abonas, char vi legitimajhon ne havas.
Tute li jam bakighis. Ech vaporo levighis de li kvazau de samovaro. Elprenis li la termometron kaj diris:
- Tridek ses kaj ses. Shajne che mi chio bonordas.
- Chu do bonordas!? - krias la kato. - Vi ja havas temperaturon kvardek du!
- Kial? - ektimis Forno.
- Char tridek ses che vi estas kaj ankorau ses. Kiom rezultos sume?
La poshtisto kalkulis sur papero. Rezultis kvardek du.
- Ho, panjo mia! Do, mi jam kvazau mortis. Rapide mi kuru al malsanulejo! Kiomfoje mi vizitis vin, tiomfoje mi trafis malsanulejon... Ne shatas vi poshtistojn!
Sed ili shatis poshtistojn. Estis Forno, kiun ili ne shatis. Li lauaspekte shajnis bonkora, dum efektive li estis malica kaj spionema.
Tamen ne chio bonordis rilate al tiu suno. Sekve de chi tiu suno la plej granda malagrablajho komencighis por ili: ekmalsanis onklo Teodoro.

<< >>