Глава четвертая
КЛАД

   Однажды кот говорит:
   - Что это мы все без молока и без молока?  Так и умереть можно.  Надо бы корову купить.
   - Надо бы, - соглашается дядя Федор. - Да где денег взять?
   - Может, занять? - предлагает пес. - У соседей.
   - А чем отдавать будем? - спрашивает кот. - Отдавать-то надо.
   - А отдавать будем молоком.
   Но кот не согласен:
   - Если молоко отдавать, зачем же тогда корова?
   - Значит, надо что-нибудь продать, - говорит Шарик.
   - А что?
   - Что-нибудь ненужное.
   - Чтобы продать что-нибудь ненужное,  -  сердится кот, - надо сначала купить что-нибудь ненужное. А у нас денег нет. - Тут он на пса посмотрел и говорит: - А давай, Шарик, мы тебя продадим.
   Шарик даже на месте подпрыгнул:
   - Это как так - меня?
   - А так. Ты у нас ухоженный стал, красивый. За тебя любой охотник сто рублей даст. И еще больше. А потом ты от него убежишь - и снова к нам. А мы уже с коровой.
   - Да?  - кричит Шарик. - А если меня на цепь посадят?! Давай, кот, мы тебя продадим.  Ты у нас тоже ухоженный.  Вон какой толстый сделался.  А котов на цепь не сажают.
   Тут дядя Федор вмешался:
   - Никого мы продавать не будем. Мы пойдем клад искать.
   - Ура!  -  кричит Шарик.  -  Давно пора!  -  А  сам потихоньку у кота спрашивает: - А что такое склад?
   - Не склад,  а клад,  - отвечает кот. - Это деньги такие и сокровища, которые люди в землю спрятали. Разбойники всякие.
   - А зачем?
   - А зачем ты косточки в саду закапываешь и под печку суешь?
   - Я? Про запас.
   - Вот и они про запас.
   Пес  сразу все  понял и  решил кости перепрятать,  чтобы кот  про них ничего не знал.
   И пошли они клад искать. Кот говорит:
   - И  как это я  сам не  додумался про клад?  Ведь мы теперь и  корову купим, и в огороде можем не работать. Мы все можем на рынке покупать.
   - И в магазине, - говорит Шарик. - Мясо лучше в магазине покупать.
   - Почему?
   - Там костей больше.
   И  тут  они  на  одно  место пришли в  лесу.  Там  была  большая гора земляная,  а в горе пещера была.  В ней когда-то разбойники жили. И дядя Федор стал копать. А пес и кот уселись рядом на камушке. Пес спрашивает:
   - А почему ты, дядя Федор, в городе клад не искал?
   Дядя Федор говорит:
   - Чудак ты! Кто же в городе клады ищет! Там и копать нельзя - асфальт везде. А здесь вон какая земля мягкая - один песок. Здесь мы в два счета клад найдем. И корову купим.
   Пес говорит:
   - А давайте, когда мы клад найдем, мы его на три части поделим.
   - Почему? - спрашивает кот.
   - Потому что мне корова не нужна.  Я  молоко что-то не люблю.  Я себе буду колбасу в магазине покупать.
   - Да и я молоко что-то не очень люблю,  -  говорит дядя Федор.  - Вот если бы корова квас давала или лимонад...
   - А мне одному денег на корову не хватит! - спорит кот. - В хозяйстве корова нужна. Что это за хозяйство без коровы?
   - Ну и что? - говорит Шарик. - Необязательно большую корову покупать. Ты  купи  маленькую.  Есть  такие  специальные коровы  для  котов.  Козы называются.
   И  тут у  дяди Федора лопата как звякнет обо что-то  -  а  это сундук окованный.  А  в  нем  всякие  сокровища и  монеты  старинные.  И  камни драгоценные.  Взяли  они  этот  сундук и  домой  пошли.  А  навстречу им почтальон Печкин спешит.
   - Что это ты, мальчик, в сундуке несешь?
   Кот Матроскин хитрый, он и говорит:
   - Это мы за грибами ходили.
   Но Печкин тоже не прост:
   - А сундук для чего?
   - Для грибов. Мы в нем грибы засаливаем. Прямо в лесу. Ясно вам?
   - Конечно,  ясно.  Чего ж тут неясного?  -  говорит Печкин.  А самому ничего не ясно.  Ведь за грибами с  корзинами ходят.  А тут на тебе -  с сундуком! Они бы еще с чемоданом пошли. Но все-таки Печкин отстал.
   А они уже домой пришли.  Посмотрели - очень много денег в сундуке. Не только корову -  целое стадо можно купить вместе с быком.  И они решили, что каждый себе подарок сделает. Что хочет, то и купит.

Chapitro kvara
LA TREZORO

Unufoje la kato diras:
- Kial do ni vivas sen lakto kaj sen lakto? Chi tiel oni ech morti povas. Ne malutilus acheti bovinon.
- Ne malutilus, - konsentas onklo Teodoro. - Sed de kie ni monon prenos?
- Eble ni pruntu de la najbaroj? - proponas la hundo.
- Kaj per kio ni repagos? - demandas la kato. - Repagi ja necesos.
- Ni repagos per la lakto.
Sed la kato ne konsentas:
- Se ni la lakton redonados, por kio ni bezonos la bovinon?
- Do necesas vendi ion, 0 diras Buleto.
- Kaj kion?
- Ion nenecesan.
- Por vendi ion nenecesan, - koleras la kato, - oni unue devas acheti ion nenecesan. Sed ni monon ne havas.
Tiumomente li rigardis la hundon kaj diris:
- Ho. Buleto, ni vendu vin.
Buleto ech saltis sur sia loko:
- Kial nome min?
- Tial. Vi estas bela, en plena ordo. Pro vi iu chasisto cent rublojn pagos au ech pli. Kaj poste vi forkuru de li kaj denove al ni revenu, dum ni tiumomente jam bovinon havos.
- Jen kiel vi pensas, - krias Buleto. - Sed se oni alchenigos min? Ni, kato, prefere vin vendu. Vi ankau estas en plena ordo - jen kiel vi dikighis! Kaj krome, la katojn oni neniam alchenigas.
Tiumomente onklo Teodoro intervenis:
- Neniun ni vendu. Ni iru serchi trezoron.
- Hura! - kriis Buleto, - jam delonge ni devus. - Kaj mallaute li demandas la katon, - kaj kio estas "tre-zorgo"?
- Ne "tre-zorgo", sed "trezoro", - respondas la kato. - Tio estas mono kaj valorajhoj, kiujn homoj, rabistoj iuj, kashis en la teron.
- Kiucele?
- Kaj kiucele vi mem ostetojn en la ghardeno enterigas kaj sub la fornon shovas?
- Mi?.. Por provizo.
- Nu do ankau ili tion faris por provizo.
La hundo tuj komprenis chion kaj decidis rekashi la ostetojn por ke la kato nenion sciu pri ili.
Kaj ili ekiris serchi trezoron. La kato diras:
- Kial mi mem ne konjektis pri trezoro? Ja ni tiam povos bovinon acheti kaj en la legomghardeno ne plu labori. Ni povos chion en bazaro achetadi.
- Kaj en magazeno, - diras Buleto. - Bovajhon acheti estas pli bone en magazeno.
- Kial?
- Tie ostoj pli ofte trovighas.
Kaj tiumomente ili alvenis iun lokon en arbaro. Tie estis monteto supershutita per frago, kaj en la monteto trovighis kaverno. En ghi iam rabistoj loghis. Kaj onklo Teodoro ekfosis, dum la kato kaj la hundo sidighis apude sur shtoneto. La hundo demandas:
- Kial vi, onklo Teodoro, en la urbo trezoron ne serchis?
Onklo Teodoro respondas:
- Kia strangulo vi estas! Kiu ja en urbo trezorojn serchas? Tie ech fosi ne eblas: chie nur asfalto... Kaj chi tie la tero jen kia mola estas - nura sablo. Tie chi ni momente trezoron trovos... Kaj bovinon achetos.
La hundo denove diras:
- Post kiam ni trezoron trovos, ni dividu ghin je tri partoj.
- Kial? - demandas la kato.
- Char mi bovinon ne bezonas. Mi ial ne tre shatas lakton. Mi kolbason achetados por mi en magazeno.
- Kaj mi ankau ial ne tre shatas lakton, - diras onklo Teodoro. - Nu se bovino produktus kvason au limonadon...
- Sed nura mia mono ne sufichos por bovino! - oponas la kato. - Kaj bovino en mastrumo necesas. Kia mastrumo estas sen bovino!
- Nu kaj kio? - diras Buleto. - Vi povas acheti ne nepre grandan bovinon. Vi achetu malgrandan. Ekzistas tiaj specialaj bovinoj por katoj. Ili nomighas kaprinoj.
Tiumomente fosilo de onklo Teodoro tintis kontrau io - kaj tio estis forghita kofro... Kaj en ghi iuj trezoroj kaj moneroj antikvaj, kaj gemoj. Ili prenis la kofron kaj iris hejmen, dum renkonte al ili poshtisto Forno rapidas:
- Kion vi, knabo, en la kofro portas?
Kato Maristo estas ruza, tial li diris:
- Ni iris por kolekti fungojn.
Sed Forno ne estas naivulo.
- Kaj la kofro kiucele estas?
- Por fungoj. Ni en ghi peklas la fungojn. Senpere en la arbaro. Chu klaras?
- Certe klaras. Kio povas esti neklara? - diras Forno. Sed nenio por li estas klara. Ja oni serchas fungojn kun korbetoj, dum tie chi kun kofro! Kial do ne kun valizo? Tamen Forno dekrochighis fine.
Jen ili jam venis hejmen kaj rigardis: ege multe da mono estis en la kofro. Ne nur bovinon - tutan gregon acheti ili povus, ech kun bovo. Kaj ili decidis, ke chiu faros donacon por si mem kaj achetos tion, kion li volos.

<< >>