Denove en vojon

  Elli senkonsole ploris, fermante la vizaghon per la manoj.
  En la chambro audighis pezaj pashoj de Fera Hakisto.
  - Chu mi maltrankviligis vin? - konfuzite demandis Hakisto. - Mi komprenas, ke vi ne povas helpi al mi, char vi mem estas chagrenita, sed mi volas plori pri Gudvin, tamen neniu povas vishi miajn larmojn: Leono mem ploras sur la malantaua korto, sed Timigulo estas reganto, kaj ne estas konvene maltrankviligi lin pro bagateloj...   - Kompatinda!..
  Elli ekstaris, kaj dum Hakisto ploris, pacience vishis liajn larmojn per vishtuko. Post plorado li akurate lubrikis sin per oleo el la juvela lubrikilo, kiun donacis al li Palpebrumuloj,- li chiam portis ghin sur zono.
  Nokte Elli songhis, ke grandega birdo portas shin alte super Kanzasa stepo, kaj fore jam vidighas la hejmo. La knabino ghoje ekkriis. Shi vekighis pro propra krio kaj longe ne povis ekdormi pro senrevigho.
  Matene la tuta kompanio kunvenis en la tronan salonon por paroli pri estonteco. La nova reganto de Smeralda Urbo solene sidis sur marmora trono; la aliaj respekte staris antau li.
  Farighinte reganto, Timigulo tuj realigis siajn delongajn revojn: li akiris verdan veluran kostumon kaj novan chapelon, chirkau kies randoj li ordonis alkudri arghentajn tintilojn de la malnova chapelo; sur liaj piedoj brilis bone poluritaj verdaj botoj el plej bona ledo.
  - Ni ekloghos senzorge, - deklaris la nova reganto. - Ni havas la palacon kaj la tutan Smeraldan Urbon. Mi memoras, kiel mi timigis kornikojn sur kampo, sed nun mi estas la reganto de Smeralda Urbo, kaj mi diras honeste, ke ne povas plendi pri la sorto...
  Totochjo tuj malfierigis Timigulon:
  - Sed al kiu vi devas danki pro chi tiu bonstato?
  - Certe, al Elli! - konfuzighis Timigulo. - Sen shi mi ghis nun sidus sur la paliso...
  - Se vin ne distauzus shtormoj kaj ne disbekus kornikoj, - aldonis Hakisto. - Kaj mi mem forrustighus en la sovagha arbaro... Multe-multe faris por ni Elli. Ja mi ricevis koron, kaj tio estis mia plej intima revo.
  - Kaj pri mi oni ech povas ne paroli,- diris Leono.- Nun mi estas plej kuragha en la mondo. Mi dezirus, ke la palacon ataku hommanghuloj au sabrodentaj tigroj, - mi ilin venkus!
  - Se Elli restus en la palaco, - daurigis Timigulo, - ni vivus feliche!
  - Sed tio ne eblas, - oponis la knabino. - Mi volas reveni en Kanzason, al pachjo kaj panjo...
  - Kiel tion fari? - demandis Fera Hakisto.- Timigulo, kara amiko, vi estas plej sagha inter ni, bonvolu funkciigi vian novan cerbon!
  Timigulo komencis pensi tiel fervore, ke la pingloj kaj kudriloj elshovighis el lia kapo.
  - Necesas voki la Flugantajn Simiojn! - diris li post longa pensado. - Ili portu vin en la patrolandon!
  - Brave! Brave! - kriis Elli. - Mi tute forgesis pri ili...
  Shi alportis Oran Chapon, surmetis ghin kaj diris la magiajn vortojn. Tra la malfermitaj fenestroj en la salonon enflugis aro de la Flugantaj Simioj.
  - Kion volas la posedantino de Ora Chapo? - demandis la tribestro.
  - Transportu min kun Totochjo trans la montojn en Kanzason.
  Uorra balancis la kapon.
  - Kanzaso situas ekster Magia Lando. Ni ne rajtas flugi tien. Mi tre bedauras, sed vi vane uzis la duan sorchon de Chapo.
  Li riverencis, kaj la aro brue forflugis.
  Elli estis senesperigita. Timigulo denove komencis pensi, kaj lia kapo ekshvelis pro la strecho. Elli ech ektimis pri li.
  - Voku Soldaton! - ordonis Timigulo.
  Din Gior time venis en la tronan salonon, kie li neniam estis dum regis Gudvin. Oni petis lin konsili ion.
  - Nur Gudvin sciis, kiel transiri la montojn,- diris Soldato. Sed mi opinias, ke al Elli helpos sorchistino Stella el Roza Lando. Shi estas plej potenca inter la sorchistinoj de chi tieaj landoj: shi posedas sekreton de eterna juneco. Kvankam la vojo en shian landon estas malfacila, mi konsilas turni vin al Stella.
  Soldato respekte riverencis al la reganto kaj eliris.
  - Elli devas vojaghi en Rozan Landon. Se Elli restos chi tie, en la palaco, shi neniam trafos en Kanzason. Ja Smeralda Urbo ne estas Kanzaso, kaj Kanzaso ne estas Smeralda Urbo,- eldiris Timigulo.
  La aliaj silentis, konsternitaj de la logiko de liaj vortoj.
  - Mi iros kun Elli,- subite diris Leono. - Min tedis la urbo. Mi estas sovagha besto kaj sopiras pri arbaro. Kaj krome necesas defendi Elli'n dum la vojagho.
  - Vere! - ekkriis Fera Hakisto.- Mi iras por akrigi  hakilon: shajnas, ke ghi malakrighis.
  Elli ghoje jhetis sin al Fera Hakisto.
  - Ni ekiru morgau matene! - diris Timigulo.
  - Chu? Chu ankau vi iras?! - mirkriis chiuj.- Sed Smeralda Urbo?
  - Ghi atendos mian revenon! - trankvile kontraudiris Timigulo. - Sen Elli mi sidus sur paliso sur tritika kampo kaj timigus la kornikojn. Sen Elli mi ne ricevus mian rimarkindan cerbon. Sen Elli mi ne farighus la reganto de Smeralda Urbo. Kaj se mi post tio lasus Elli'n en malghojo, vi povus nomi min nedankema kaj vi estus pravaj!
  La nova cerbo faris Timigulon elokventa.
  Elli kore dankis la amikojn.
  - Morgau ni ekvojaghos! - gaje diris shi.
  - Ej-gej-gej-go! Morgau ni ekvojaghos! - ekkantis Timigulo, sed time rigardinte returnen li fermis sian bushon: ja li estis la reganto de Smeralda Urbo kaj al li ne decas perdi la memrespekton.   Regi la urbon ghis la reveno Timigulo komisiis al Soldato. Din Gior tuj sidighis sur la tronon kaj certigis Timigulon, ke dum lia foresto chio estos en ordo, char li, Soldato, ne lasos chi tiun lokon ech por unu minuto kaj ech manghos kaj dormos sur la trono. Sekve, neniu povos uzurpi la potencon, dum la reganto vojaghas.
  Frumatene Elli kaj shiaj amikoj venis al la urba pordego. Faramant miris, ke ili denove lasas sin en dangheran vojaghon.
  - Vi estas nia reganto,- diris li al Timigulo, - kaj devas reveni kiel eble plej baldau.
  - Mi devas revenigi Elli en Kanzason,- grave respondis Timigulo. - Transdonu al la shtatanoj mian saluton, ili ne maltrankvilighu pri mi: mi estas nevundebla, kaj mi revenos nedifektita.
  Elli amike adiauis al Pordega Gardisto, kiu prenis de chiuj la okulvitrojn, kaj la vojaghantoj ekvojaghis suden. La vetero estis bonega, chirkaue etendighis charma lando, kaj chiuj havis bonan humoron.
  Elli esperis, ke Stella revenigos shin en Kanzason; Totochjo lautvoche revis pri sia venko super la fanfaronulo Hektoro; Timigulo kaj Fera Hakisto ghojis, ke ili helpas al Elli; Leono ricevis plezuron pro konscio pri sia braveco kaj deziris renkonti bestojn kaj pruvi al ili, ke li estas ilia regho.
  Foririnte malproksimen, la vojaghantoj rigardis lastfoje la turojn de Smeralda Urbo.
  - Sed Gudvin estis ne malbona magiisto, - diris Fera Hakisto.
  - Certe! - konsentis Timigulo. - Ja li sukcesis doni al mi cerbon! Kaj kian akran cerbon!
  - Se Gudvin trinkus iomete da braveco, kiun li preparis por mi, li farighus tre brava homo! - diris Leono.
  Elli silenitis. Gudvin ne plenumis la promeson revenigi shin en Kanzason, sed la knabino ne akuzis lin. Li faris chion, kion povis, kaj li ne kulpas, ke la plano ne sukcesis. Ja, kiel konfesis Gudvin mem, li ne estis magiisto.

Снова в путь!

Элли безутешно плакала, закрыв лицо руками. В комнате послышались тяжелые шаги Железного Дровосека.
- Я побеспокоил тебя! - смущенно спросил Дровосек. - Я понимаю, что тебе не до меня, ты сама расстроена, но видишь ли, мне хочется поплакать о Гудвине, а некому вытирать мои слезы: Лев сам плачет на заднем дворе, а Страшила - правитель, и неудобно беспокоить его по пустякам...
- Бедняжка!..
Элли встала и, пока Дровосек плакал, старательно вытирала слезы полотенцем. Когда же он кончил, то очень тщательно смазался маслом из драгоценной масленки, поднесенной ему мигунами. - Он всегда носил ее у пояса. Ночью Элли приснилось, что огромная птица несет ее высоко над канзасской степью и вдали уже виден родной дом. Девочка радостно закричала. Она пробудилась от собственного крика и не могла больше заснуть от разочарования. Утром компания собралась в тронном зале поговорить о будущем. Новый правитель Изумрудного города торжественно восседал на мраморном троне: остальные почтительно стояли перед ним.
Сделавшись правителем, Страшила сразу осуществил свои давние мечты, он завел себе зеленый бархатный костюм и новую шляпу, к полям которой приказал подшить серебряные бубенчики от старой шляпы; на ногах у него блестели ярко начищенные зеленые сапоги из самой лучшей кожи.
- Мы заживем припеваючи, - заявил новый правитель. - Нам принадлежит дворец и весь Изумрудный город. Как подумаю, что еще недавно я пугал ворон в поле, а теперь стал правителем Изумрудного города, то, скажу по совести, мне нечего жаловаться на судьбу...
Тотошка сразу осадил несколько зазнавшегося Страшилу:
- А кого ты должен благодарить за все это благополучие?
- Элли, разумеется! - сконфузился Страшила. - Без нее я и теперь бы торчал на колу...
- Если бы тебя не растрепали бури и не расклевали вороны, - добавил Дровосек. - Я и сам бы ржавел в диком лесу... Много - много сделала для нас Элли. Ведь я получил сердце, а это моя заветная мечта!
- Обо мне нечего и говорить, - молвил Лев. - Я теперь храбрее всех зверей на свете. Хотелось бы мне, чтобы на дворец напали людоеды или саблезубые тигры - я бы с ними расправился!!!
- Если бы Элли осталась во дворце, - продолжал Страшила.
- Мы бы жили счастливо!
- Это невозможно, - возразила девочка. - Я хочу вернуться в Канзас, к папе с мамой!
- Как же это сделать? - спросил Железный Дровосек. - Страшила, милый друг, ты умнее нас всех, пожалуйста, пусти в ход свои новые мозги!
Страшила стал думать так усердно, что иголки и булавки полезли из его головы.
- Надо вызвать летучих обезьян! - сказал он после долгого размышления. - Пусть они перенесут тебя на родину!
- Браво, браво! - закричала Элли. - Я совсем о них забыла.
Она принесла золотую шапку, надела ее и сказала волшебные слова. И через открытые окна в залу ворвались стаи летучих обезьян.
- Что тебе угодно, владетельница золотой шапки? - спросил предводитель.
- Перенесите нас с Тотошкой через горы и доставьте в Канзас, домой!
Предводитель покачал головой.
- Канзас - за пределами страны Гудвина. Мы не можем лететь туда. Мне очень жаль, но ты истратила второе волшебство шапки напрасно.
Он раскланялся и стая с шумом унеслась.
Элли была в отчаяньи. Страшила опять начал думать и голова его раздулась от напряжения. Элли даже испугалась за него.
- Позвать солдата! - приказал Страшила.
Дин Гиор со страхом вошел в тронный зал, в котором никогда не бывал при Гудвине. У него спросили совета.
- Только Гудвин знал, как перебраться через горы, - сказал солдат. - Но, я думаю, Элли поможет добрая волшебница Стелла из Розовой страны. Она могущественней всех волшебниц этой страны: ей известен секрет вечной юности. Хотя дорога в ее страну трудна, я все же советую обратиться к Стелле. Солдат почтительно поклонился правителю и вышел.
- Элли придется отправиться в Розовую страну. Ведь если Элли останется здесь, то она никогда не попадет в Канзас. Изумрудный город - это не Канзас, и Канзас - не Изумрудный город, - изрек Страшила.
Остальные молчали, подавленные мудростью его слов. - Я пойду с Элли, - внезапно сказал Лев. - Мне надоел город. Я дикий зверь и соскучился по лесам. Да и надо защищать Элли во время путешествия.
- Правильно! - вскричал Железный Дровосек. - Пойду точить топор - он, кажется, затупился!
Элли радостно бросилась к Железному Дровосеку.
- Мы выступаем завтра утром! - сказал Страшила.
- Как? И ты идешь? - закричали все в изумлении. – А Изумрудный город?
- Подождет моего возвращения! - хладнокровно сказал Страшила. - Без Элли я сидел бы на колу на пшеничном поле и пугал ворон. Без Элли я не получил бы своих замечательных мозгов. Без Элли я не стал бы правителем Изумрудного города. И если после всего этого я покинул бы Элли в беде, то вы, друзья мои, могли бы назвать Страшилу неблагодарным и были бы правы! Новые мозги сделали Страшилу красноречивым! Элли от всей души благодарила друзей!
- Завтра, завтра в поход! - весело закричала она.
- Эй-гей-гей-го! Завтра, завтра в поход! - запел Страшила, и, боязливо оглянувшись, зажал себе рот: он был правителем Изумрудного города и ронять свое достоинство ему не следовало!
Править городом до своего возвращения Страшила назначил солдата. Дин Гиор тотчас уселся на трон и уверил Страшилу, что во время его отсутствия дела будут идти наилучшим образом, потому что он, солдат, не оставит своего поста ни на минутку и даже есть и спать будет на троне. Таким образом, никто не сможет захватить власть, пока правитель будет путешествовать.
Рано утром Элли и ее друзья пришли к городским воротам. Страж ворот удивился, что они снова пускаются в дальнее и опасное путешествие.
- Вы наш правитель, - сказал он Страшиле. - И должны вернуться как можно скорее.
- Мне нужно отправить Элли в Канзас, - важно ответил Страшила. - Передайте моим подданным привет и пусть они не беспокоятся обо мне: меня нельзя ранить, и я вернусь невредимым!
Элли дружески простилась со стражем ворот, снявшим со всех очки и путешественники двинулись на юг. Погода была прекрасная, кругом расстилалась восхитительная страна, и все были в отличном настроении.
Элли верила, что Стелла вернет ее в Канзас, Тотошка вслух мечтал о том, как он разделается с хвастунишкой Гектором, Страшила и Железный Дровосек радовались, что помогают Элли, Лев наслаждался сознанием своей смелости, желал встретиться со зверями и доказать им, что он их царь.
Отойдя на далекое расстояние, путники оглянулись в последний раз на башни Изумрудного города.
- А ведь Гудвин был не таким уж плохим волшебником, - сказал Железный Дровосек.
- Еще бы! - согласился Страшила. - Сумел же он дать мне мозги! Да еще какие острые мозги!
- Гудвину выпить бы немножко смелости, приготовленной им для меня, и он стал бы человеком хоть куда! - сказал Лев.
Элли молчала. Гудвин не выполнил обещания вернуть ее в Канзас, но девочка не винила его. Он сделал все что мог и не его вина, что замысел не удался. Ведь, как признался и сам Гудвин, он вовсе не был волшебником.

<< >>