Antonij Pogorelskij. Nigra kokino (4)


Fine chio silentighis. Li ekrigardis al la staranta apud li lito, iom lumigita de la luna brilo, kaj rimarkis, ke la blanka littuko, pendanta preskau ghis la planko, facile movighis. Li komencis rigardi fikse… Li shajne audis, ke io skrapas sub la lito, kaj iom poste shajnis, ke iu per milda vocho vokas lin:

- Aljosha, Aljosha!

Aljosha timighis. Li estis sola en la chambro, kaj al li tuj venis la penso, ke sub la lito devas esti shtelisto. Sed poste rezoninte, ke shtelisto ne nomus lin lau la nomo, li iom viglighis, kvankam lia koro pulsis en li. Li iom levetis sin sur la lito kaj ankorau pli klare ekvidis, ke la littuko movighas… ankorau pli audeble audis, ke iu diras:

- Aljosha, Aljosha!

Subite la blanka littuko levighetis, kaj el sub ghi venis… nigra kokino.

- Ah! Estas vi, Nigrulino! - nevole ekkriis Aljosha. - Kiel vi eniris chi tien?

Nigrulino ekfrapadis la flugilojn, superflugis al li sur la liton kaj diris per homa vocho:

- Estas mi, Aljosha! Chu vi ne timas min, chu?

- Kial mi timu vin? - li respondis. - Mi amas vin; nur al mi estas strange, ke vi tiel bone parolas: mi tute ne sciis, ke vi scipovas paroli!

- Se vi min ne timas, - daurigis la kokino, - do iru post mi. Vestu vin pli rapide!

- Kia vi estas ridinda, Nigrulino! - diris Aljosha. - Kiel mi povas vesti min en la malhelo? Nun mi ne trovos mian veston, mi ech vin apenau vidas!

- Mi penos helpi tion, - diris la kokineto.

Do ghi ekklukis per stranga vocho, kaj subite, nesciate de kie, aperis malgrandaj kandeloj en arghentaj kandelingoj, ne pli grandaj ol la etfingro de Aljosha. La kandelingoj aperis sur la planko, sur la seghoj, sur la fenestroj, ech sur la lavujo, kaj en la chambro farighis tiel hele, tiel hele, kvazau tage. Aljosha komencis vesti sin, kaj la kokino helpis lin kun la vestajhoj, kaj tiel li baldau estis tute vestita.

Kiam Aljosha estis preta, Nigrulino ree ekklukis, kaj chiuj kandeloj malaperis.

- Iru post mi! - diris ghi al li.

Kaj li kuraghe sekvis ghin. El ghiaj okuloj iris kvazau radioj, kiuj lumigis chion chirkau ili, kvankam ne tiel brile, kiel la malgrandaj kandeloj. Ili trairis la antauchambron.

- La pordo estas shlosita per la shlosilo, - diris Aljosha.

Sed la kokineto ne respondis al li: ghi frapis la flugilojn, kaj la pordo malfermighis mem per si. Poste trairinte la vestiblon, ili turnis sin al la chambroj, kie loghis la centjaraj oldulinetoj nederlandaninoj. Aljosha neniam estis che ili, sed audis, ke iliaj chambroj estas aranghitaj lau antikva maniero, ke unu el ili havas grandan grizan papagon, kaj alia - grizan katinon, tre saghan, kiu scipovas salti tra ringego kaj doni la piedeton. Alosha de longe volis vidi chion chi, do li tre ekghojis, kiam la kokineto ree frapis la flugilojn kaj la pordo al la chambroj de la oldulinetoj malfermighis.

Aljosha ekvidis en la unua chambro diversspecajn antikvajn meblojn: seghojn kun lignaj skulptajhoj, fotelojn, tablojn kaj komodojn. La granda forna kushejo estis el nederlandaj kaheloj, sur kiuj estis pentritaj de blua glazuro homoj kaj bestoj. Aljosha preskau haltis por bone rigardi la meblaron, precipe la figurojn sur la forna kushejo, sed Nigrulino ne permesis al li.

Ili eniris la duan chambron, kaj jen Aljosha ekghojis! En la belega ora kagho sidis la granda griza papago kun rugha vosto. Aljosha tuj volis alkuri ghin. Nigrulino ree ne lasis lin.

- Tushu chi tie nenion, - diris ghi. - Timu veki la oldulinetojn!

Nur nun Aljosha rimarkis, ke apud la papago staris lito kun blankaj staminaj kurtenoj, tra kiuj li povis rekoni oldulineton, kushantan kun fermitaj okuloj: al li ekshajnis, shi estas kvazau vaksa. En alia angulo staris tute simila lito, kie dormis la alia oldulineto, kaj apud shi sidis la griza katino kaj lavis sin per antauaj piedetoj. Irante preter ghi, Aljosha ne povis sin deteni de peto pri ghia piedeto… Subite ghi laute ekmiauis, la papago pufighis kaj komencis laute krii: «Frremdul’! Frremdul’!» En la sama tempo tra la blankaj staminoj estis videble, ke la oldulinetoj levighetis sur siaj litoj. Nigrulino haste foriris, Aljosha ekkuris post ghi, la pordo post ili laute fermighis… kaj ankorau longe estis audeble, kiel la papago kriis: «Frremdul’! Frremdul’!»

- Hontu! - diris Nigrulino, kiam ili foriris de la oldulinetaj chambroj. - Vi certe vekis la kavalirojn…

- Kiujn kavalirojn? - Aljosha demandis.

- Vi vidos, - respondis la kokineto. - Tamen timu nenion, iru post mi kuraghe.

Ili descendis lau la shtuparo, kvazau en la kelon, kaj longe-longe iris tra diversaj pasejoj kaj koridoroj, kiujn antaue Aljosha neniam vidis. Iufoje la koridoroj estis tiel malaltaj kaj mallarghaj, ke Aljosha estis devigata fleksighi. Subite ili eniris halon, prilumitan de tri grandaj kristalaj lustroj. La halo estis senfenestra, kaj che ambau flankoj sur la muroj pendis kavaliroj en brilaj kirasoj, kun grandaj plumoj sur la helmoj, kun lancoj kaj shildoj en la feraj manoj.

Nigrulino iris antaue piedpinte kaj ordonis al Aljosha, ke li iru softete-softete.

En la fino de la halo estis pordo el hela flava kupro. Apenau ili aliris ghin, tuj de la muroj saltis du kavaliroj, frapis per la lancoj kontrau la shildoj kaj jhetis sin al la nigra kokino. Nigrulino levis la tufon, etendis la flugilojn… subite ghi farighis granda-granda, pli alte ol la kavaliroj, kaj komencis batali kontrau ili. La kavaliroj forte atakadis ghin, kaj ghi defendadis sin per la flugiloj kaj beko. Aljosha ektimis, lia koro forte ekpulsis, kaj li falis svene.


Наконец все утихло. Он взглянул на стоявшую подле него кровать, немного освещенную месячным сиянием, и заметил, что белая простыня, висящая почти до полу, легко шевелилась. Он пристальнее стал всматриваться: ему послышалось, как будто что-то под кроватью царапается, и немного погодя показалось, что кто-то тихим голосом зовет его:

- Алеша, Алеша!

Алеша испугался! Он один был в комнате, и ему тотчас пришло на мысль, что под кроватью должен быть вор. Но потом, рассудив, что вор не назвал бы его по имени, он несколько ободрился, хотя сердце в нем дрожало. Он немного приподнялся в постели и еще яснее увидел, что простыня шевелится, еще внятнее услышал, что кто-то говорит:

- Алеша, Алеша! Вдруг белая простыня приподнялась, и из-под нее вышла... черная курица!

- Ах! это ты, Чернушка! - невольно вскричал Алеша. - Как ты зашла сюда?

Чернушка захлопала крыльями, взлетела к нему на кровать и сказала человеческим голосом:

- Это я, Алеша! Ты не боишься меня, не правда ли?

- Зачем я буду тебя бояться? - отвечал он. - Я тебя люблю; только для меня странно, что ты так хорошо говоришь: я совсем не знал, что ты говорить умеешь!

- Если ты меня не боишься, - продолжала курица, - так поди за мною: я тебе покажу что-нибудь хорошенькое. Одевайся скорее!

- Какая ты, Чернушка, смешная! - сказал Алеша. - Как мне можно одеться в темноте? Я платья своего теперь не сыщу, я и тебя насилу вижу!

- Постараюсь этому помочь, - сказала курочка. Тут она закудахтала странным голосом, и вдруг откуда-то взялись маленькие свечки в серебряных шандалах, не больше как с Алешин маленький пальчик. Шандалы эти очутились на полу, на стульях, на окнах, даже на рукомойнике, и в комнате сделалось так светло, так светло, как будто днем. Алеша начал одеваться, а курочка подавала ему платье, и таким образом он вскоре совсем был одет.

Когда Алеша был готов, Чернушка опять закудахтала, и все свечки исчезли.

- Иди за мною! - сказала она ему.

И он смело последовал за нею. Из глаз ее выходили как будто лучи, которые освещали все вокруг них, хотя не так ярко, как маленькие свечки. Они прошли через переднюю.

- Дверь заперта ключом, - сказал Алеша; но курочка ему не отвечала: она хлопнула крыльями, и дверь сама собою отворилась.

Потом, прошед через сени, обратились они к комнатам, где жили столетние старушки-голландки. Алеша никогда у них не бывал, но слыхал, что комнаты у них убраны по-старинному, что у одной из них большой серый попугай, а у другой серая кошка, очень умная, которая умеет прыгать через обруч и подавать лапку. Ему давно хотелось все это видеть, и потому он очень обрадовался, когда курочка опять хлопнула крыльями, и дверь в старушкины покои отворилась. Алеша в первой комнате увидел всякого рода старинные мебели: резные стулья, кресла, столы и комоды. Большая лежанка была из голландских изразцов, на которых были нарисованы синей муравой люди и звери.

Алеша хотел было остановиться, чтоб рассмотреть мебели, а особливо фигуры на лежанке, но Чернушка ему не позволила. Они вошли во вторую комнату, и тут-то Алеша обрадовался! В прекрасной золотой клетке сидел большой серый попугай с красным хвостом. Алеша тотчас хотел подбежать к нему. Чернушка опять его не допустила.

- Не трогай здесь ничего, - сказала она. - Берегись разбудить старушек!

Тут только Алеша заметил, что подле попугая стояла кровать с белыми кисейными занавесками, сквозь которые он мог различить старушку, лежащую с закрытыми глазами; она показалась ему как будто восковая. В другом углу стояла такая же точно кровать, где спала другая старушка, а подле нее сидела серая кошка и умывалась передними лапами. Проходя мимо нее, Алеша не мог утерпеть, чтоб не попросить у нее лапки... Вдруг она громко замяукала, попугай нахохлился и начал громко кричать: "Дуррак! Дуррак!" В то самое время видно было сквозь кисейные занавески, что старушки приподнялись в постели. Чернушка поспешно удалилась, и Алеша побежал за нею, дверь вслед за ними сильно захлопнулась... И еще долго слышно было, как попугай кричал: "Дуррак! дуррак!"

- Как тебе не стыдно! - сказала Чернушка, когда они удалились от комнат старушек. - Ты, верно, разбудил рыцарей...

- Каких рыцарей? - спросил Алеша.

- Ты увидишь, - отвечала курочка. - Не бойся, однако ж, ничего, иди за мною смело.

Они спустились вниз по лестнице, как будто в погреб, и долго-долго шли по разным переходам и коридорам, которых прежде Алеша никогда не видывал. Иногда коридоры эти так были низки и узки, что Алеша принужден был нагибаться. Вдруг вошли они в залу, освещенную тремя большими хрустальными люстрами. Зала была без окошек, и по обеим сторонам висели на стенах рыцари в блестящих латах, с большими перьями на шлемах, с копьями и щитами в железных руках. Чернушка шла впереди на цыпочках и Алеше велела следовать за собою тихонько-тихонько... В конце залы была большая дверь из светлой желтой меди. Лишь только они подошли к ней, как соскочили со стен два рыцаря, ударили копьями об щиты и бросились на черную курицу. Чернушка подняла хохол, распустила крылья и вдруг сделалась большая-большая, выше рыцарей, и начала с ними сражаться! Рыцари сильно на нее наступали, а она защищалась крыльями и носом. Алеше сделалось страшно, сердце в нем сильно затрепетало, и он упал в обморок.

<< >>