Antonij Pogorelskij. Nigra kokino (3)


Tiel Nigrulino estis savita de kruela kaj neevitebla morto.

Apenau la kuiristino foriris en la domon, Nigrulino subenflugis de sur la tegmento kaj alkuris al Aljosha. Ghi kvazau sciis, ke li estas ghia savinto: ghi rondiris chirkau li sur la korto, frapis per la flugiloj kaj klukis per ghoja vocho. La tutan matenon ghi iris post li sur la korto kiel hundeto kaj shajnis, ghi kvazau volas ion diri al li, sed ne povas. Almenau li neniel povis kompreni ghian klukadon. Proksimume du horojn antau la tagmangho gastoj komencis kolektighi. Oni vokis Aljosha supren, vestis lin per chemizo kun ronda kolumo kaj batistaj manumoj kun etaj faldoj, blanka gatjeto kaj largha silka blua zono. Liajn longajn blondajn harojn, pendantaj preskau ghis la zono, oni bonete kombis, dividis je du egalaj partoj kaj transmetis antauen sur ambau flankoj de la brusto. Tiel oni tiam tualetigis infanojn. Poste oni instruis lin, kiamaniere li devu klaki per la kalkanumoj, kiam la direktoro envenos la chambron, kaj kion li devu respondi, se al li estos faritaj iuj demandoj.

Alitempe Aljosha estus tre ghoja pri veno de la direktoro, kiun li delonge volis vidi, char jughante lau la respekto, kun kiu pri li parolis la instruisto kaj instruista edzino, li imagis, ke tiu devas esti iu fama kavaliro en brilanta kiraso kaj en helmo kun grandaj plumoj. Sed chi-foje la scivolemo cedis lokon al la penso, ekskluzive lin tiam okupanta: pri la nigra kokino. Li chiam imagis, kiel la kuiristino kuris post ghi kun tranchilo kaj kiel Nigrulino diversvoche klukis. Aldone lin tre chagrenis, ke li ne povis kompreni, kion ghi volis al li diri, kaj lin chiam tiris al la kokejo… Sed nenio estis farebla: li devis atendi ghis la tagmanghan finon!

Fine alveturis la direktoro. Lian alvenon anoncis la instruista edzino, jam delonge sidanta che la fenestro, fikse rigardante al tiu flanko, de kie oni lin atendis.

Chio turnis al movo: la instruisto sage jhetis sin el la pordo por renkonti lin sube che la perono; la gastoj eklevighis de siaj lokoj. Ech Aljosha por minuto forgesis pri sia kokineto kaj aliris al la fenestro por rigardi, kiel la kavaliro subenighos de sur la fidela chevalo. Sed li ne sukcesis vidi tiun: la direktoro jam sukcesis eniri la domon. Kaj che la perono anstatau fidela chevalo staris ordinara kochera sledo. Aljosha tre miris pri tio. «Se mi estus kavaliro, - ekpensis li, - do mi neniam sledus, sed nur chiam rajdus!»

Intertempe oni plej larghe malfermis chiujn pordojn, kaj la instruista edzino komencis riverenci en atendo pri tia honora gasto, kiu montrighis iom poste. Komence oni ne povis vidi lin post la dika instruista edzino, starinta ghuste en la pordo; sed kiam shi, fininte sian longan saluton, ekreverencis pli malalte ol ordinare, Aljosha, al sia ekstrema miro, ekvidis post shi… ne plumajhan helmon, sed simple malgrandan kalvan kapeton, ghisblanke pripudritan, kies sola garnajho, kiel poste rimarkis Aljosha, estis malgranda hupo! Kiam li eniris la salonon, Aljosha miris ankorau pli multe, vidinte, ke malgrau simpla griza frako, estinta sur la direktoro anstatau brilanta kiraso, chiuj traktis lin neordinare respekte.

Kvankam tio shajnis al Aljosha tre stranga, kaj kvankam alitempe li estus tre ghoja pri la neordinara arangho de la tablo, sed chi-tage li ne tre atentis pri tio. En lia kapeto chiam vagadis la matena akcidento pri Nigrulino. Oni surtabligis la deserton: diversspecajn konfitajhojn, pomojn, bergamotojn, daktilojn, vinberojn kaj juglandojn; sed ech nun li por unu momento ne chesis mediti pri sia kokineto. Apenau oni ekstaris de la tablo, li kun tremanta pro timo kaj espero koro alvenis al la instruisto kaj demandis, chu permesate iri ludi en la korto.

- Iru, - respondis la instruisto, - nur estu tie ne longe: jam baldau farighos malhele.

Aljosha haste surmetis sian rughan palton kun subajho el sciura pelto kaj verdan veluran chapeton kun zibela cirkleto kaj ekkuris al la barilo. Kiam li tien atingis, la kokinetoj jam estis noktontaj kaj dormetante ne tre ekghojis pri alportitaj paneroj. La sola Nigrulino shajnis ne havi volon pri dormo: ghi gaje alkuris lin, frapadis la flugilojn kaj denove komencis kluki. Aljosha longe ludis kun ghi: fine kiam farighis malhele kaj tempis iri hejmen, li mem fermis la kokinejon, anticipe certighinte ke lia kara kokineto sidighis sur la stango. Kiam li iris el la kokinejo, al li shajnis, ke la okuloj de Nigrulino glimas en malhelo kiel steletoj, kaj ke ghi mallaute parolas al li:

- Aljosha, Aljosha! Restu kun mi!

Aljosha revenis hejmen kaj la tutan vesperon sidis sola en la klaschambroj, dume en la alia duono proksimume ghis la dekunua horo estis la gastoj. Antau ol ili disveturis, Aljosha iris al la malsupra etagho, en la dormejon, senvestighis, enlitighis kaj estingis lumon. Li longe ne povis endormighi. Fine dormo superfortis lin, kaj apenau lin absorbis interparolo kun Nigrulino, li bedaurinde estis vekita de la brue forveturantaj gastoj. Iom poste la instruisto, akompaninta la direktoron kun kandelo, eniris lian chambron, ekrigardis, chu chio estas en ordo, kaj eliris for, shlosinte la pordon per la shlosilo.

La nokto estis luna, kaj tra la shutroj, maldense kunigantaj, en la chambron faladis pala radio de la luno. Aljosha kushis kun malfermitaj okuloj kaj longe auskultis, kiel en la supra loghejo, super lia kapo, oni iris en la chambroj kaj ordigis la seghojn kaj tablojn.


Таким образом Чернушка была спасена от жестокой и неминуемой смерти.

Лишь только кухарка удалилась в дом, Чернушка слетела с кровли и подбежала к Алеше. Она как будто знала, что он ее избавитель: кружилась около него, хлопала крыльями и кудахтала веселым голосом. Все утро она ходила за ним по двору, как собачка, и казалось, будто что-то хочет сказать ему, да не может. По крайней мере он никак не мог разобрать ее кудахтанья.

Часа за два перед обедом начали собираться гости. Алешу позвали наверх, надели на него рубашку с круглым воротником и батистовыми манжетами с мелкими складками, белые шароварцы и широкий шелковый голубой кушак. Длинные русые волосы, висевшие у него почти до пояса, хорошенько расчесали, разделили на две ровные части и переложили наперед - по обе стороны груди. Так наряжали тогда детей.

Потом научили, каким образом он должен шаркнуть ногой, когда войдет в комнату директор, и что должен отвечать, если будут сделаны ему какие-нибудь вопросы. В другое время Алеша был бы очень рад приезду директора, которого давно хотелось ему видеть, потому что, судя по почтению, с каким отзывались о нем учитель и учительша, он воображал, что это должен быть какой-нибудь знаменитый рыцарь в блестящих латах и в шлеме с большими перьями. Но на этот раз любопытство это уступило место мысли, исключительно его тогда занимавшей: о черной курице. Ему все представлялось, как кухарка за нею бегала с ножом и как Чернушка кудахтала разными голосами. Притом ему очень досадно было, что не мог он разобрать, что она ему сказать хотела, и его так и тянуло к курятнику... Но делать было нечего: надлежало дожидаться, пока кончится обед!

Наконец приехал директор. Приезд его возвестила учительша, давно уже сидевшая у окна, пристально смотря в ту сторону, откуда его ждали. Все пришло в движение: учитель стремглав бросился из дверей, чтобы встретить его внизу, у крыльца; гости встали с мест своих. И даже Алеша на минуту забыл о своей курочке и подошел к окну, чтобы посмотреть, как рыцарь будет слезать с ретивого коня. Но ему не удалось увидеть его: директор уже успел войти в дом. У крыльца же вместо ретивого коня стояли обыкновенные извозчичьи сани. Алеша очень этому удивился. "Если бы я был рыцарь, - подумал он, - то никогда тогда бы не ездил на извозчике, а всегда верхом!"

Между тем отворили настежь все двери; и учительша начала приседать в ожидании столь почтенного гостя, который вскоре потом показался. Сперва нельзя было видеть его за толстою учительшею, стоявшею в самых дверях; но когда она, окончив длинное приветствие свое, присела ниже обыкновенного, Алеша, к крайнему удивлению, из-за нее увидел... не шлем пернатый, но просто маленькую лысую головку, набело распудренную, единственным украшением которой, как после заметил Алеша, был маленький пучок! Когда вошел он в гостиную, Алеша еще более удивился, увидев, что, несмотря на простой серый фрак, бывший на директоре вместо блестящих лат, все обращались с ним необыкновенно почтительно.

Сколь, однако ж, ни казалось все это странным Алеше, сколь в другое время он бы ни был обрадован необыкновенным убранством стола, но в этот день он не обращал большого на то внимания. У него в головке все бродило утреннее происшествие с Чернушкою. Подали десерт: разного рода варенья, яблоки, бергамоты, финики, винные ягоды и грецкие орехи; но и тут он ни на одно мгновение не переставал помышлять о своей курочке. И только что встали из-за стола, как он с трепещущим от страха и надежды сердцем подошел к учителю и спросил, можно ли идти поиграть во дворе.

- Подите, - отвечал учитель, - только не долго там будьте, уж скоро сделается темно.

Алеша поспешно надел свою красную бекешу на беличьем меху и зеленую бархатную шапочку с собольим околышком и побежал к забору. Когда он туда прибыл, курочки уже начали собираться на ночлег и, сонные, не очень обрадовались принесенным крошкам. Одна Чернушка, казалось, не чувствовала охоты ко сну: она весело к нему подбежала, захлопала крыльями и опять начала кудахтать. Алеша долго с ней играл; наконец, когда сделалось темно и настала пора идти домой, он сам затворил курятник, удостоверившись наперед, что любезная его курочка уселась на шесте. Когда он выходил из курятника, ему показалось, что глаза у Чернушки светятся в темноте, как звездочки, и что она тихонько ему говорит:

- Aлеша, Алеша! Останься со мною!

Алеша возвратился в дом и весь вечер просидел один в классных комнатах, между тем как на другой половине часу до одиннадцатого пробыли гости и на нескольких столах играли в вист. Прежде нежели они разъехались, Алеша пошел в нижний этаж, в спальню, разделся, лег в постель и потушил огонь. Долго не мог он заснуть. Наконец сон его преодолел, и он только что успел во сне разговориться с Чернушкою, как, к сожалению, пробужден был шумом разъезжающихся гостей. Немного погодя учитель, провожавший директора со свечкою, вошел к нему в комнату, посмотрел, все ли в порядке, и вышел вон, замкнув дверь ключом.

Ночь была месячная, и сквозь ставни, неплотно затворявшиеся, упадал в комнату бледный луч луны. Алеша лежал с открытыми глазами и долго слушал, как в верхнем жилье, над его головою, ходили по комнатам и приводили в порядок стулья и столы.

<< >>