ДЖУЗЕППЕ ДАРИТ ГОВОРЯЩЕЕ ПОЛЕНО СВОЕМУ ДРУГУ КАРЛО

В это время к Джузеппе зашел его старинный приятель, шарманщик, по имени Карло.
Когда-то Карло в широкополой шляпе ходил с прекрасной шарманкой по городам и пением и музыкой добывал себе на хлеб.
Сейчас Карло был уже стар и болен, и шарманка его давно сломалась.
- Здравствуй, Джузеппе, - сказал он, зайдя в мастерскую. - Что ты сидишь на полу?
- А я, видишь ли, потерял маленький винтик... Да ну его! - ответил Джузеппе и покосился на полено. - Ну, а ты как живешь, старина?
- Плохо, - ответил Карло. - Все думаю - чем бы мне заработать на хлеб... Хоть бы ты мне помог, посоветовал бы, что ли...
- Чего проще, - сказал весело Джузеппе и подумал про себя: "Отделаюсь-ка я сейчас от этого проклятого полена". - Чего проще: видишь - лежит на верстаке превосходное полено, возьми-ка ты это полено, Карло, и отнеси домой...
- Э-хе-хе, - уныло ответил Карло, - что же дальше-то? Принесу я домой полено, а у меня даже и очага в каморке нет.
- Я тебе дело говорю, Карло... Возьми ножик, вырежь из этого полена куклу, научи ее говорить всякие смешные слова, петь и танцевать, да и носи по дворам. Заработаешь на кусок хлеба и на стаканчик вина.
В это время на верстаке, где лежало полено, пискнул веселый голосок:
- Браво, прекрасно придумано, Сизый Нос!
Джузеппе опять затрясся от страха, а Карло только удивленно оглядывался, - откуда голос?
- Ну, спасибо, Джузеппе, что посоветовал. Давай, пожалуй, твое полено.
Тогда Джузеппе схватил полено и поскорее сунул его другу. Но то ли он неловко сунул, то ли оно само подскочило и стукнуло Карло по голове.
- Ах, вот какие твои подарки! - обиженно крикнул Карло.
- Прости, дружище, это не я тебя стукнул.
- Значит, я сам себя стукнул по голове?
- Нет, дружище, - должно быть, само полено тебя стукнуло.
- Врешь, ты стукнул...
- Нет, не я...
- Я знал, что ты пьяница, Сизый Нос, - сказал Карло, - а ты еще и лгун.
- Ах, ты ругаться! - крикнул Джузеппе. - Ну-ка, подойди блинке!..
- Сам подойди ближе, я тебя схвачу за нос!..
Оба старика надулись и начали наскакивать друг на друга. Карло схватил Джузеппе за сизый нос. Джузеппе схватил Карло за седые волосы, росшие около ушей.
После этого они начали здорово тузить друг друга под микитки. Пронзительный голосок на верстаке в это время пищал и подначивал:
- Вали, вали хорошенько!
Наконец старики устали и запыхались. Джузеппе сказал:
- Давай помиримся, что ли...
Карло ответил:
- Ну что ж, давай помиримся...
Старики поцеловались. Карло взял полено под мышку и пошел домой.


Ghuzeppe donacas la parolantan shtipon al sia amiko Karlo

Tiutempe al Ghuzeppe venis lia malnova kamarado, gurdisto, nomata Karlo.
Iam Karlo en largh-randa chapelo iradis kun bonega gurdo tra urboj kaj per kantado kaj muziko perlaboradis sian panon.
Nun Karlo jam estis maljuna kaj malsana, kaj lia gurdo delonge rompighis.
- Saluton, Ghuzeppe, - diris li, veninte en la metiejon. - Kial vi sidas sur planko?
- Mi, jen, perdis malgrandan shraubeton... Nu, ne gravas! - respondis
Ghuzeppe kaj jhetis oblikvan rigardon al la shtipo. - Nu, kaj vi kiel vivas, oldulo?
- Malbone, - respondis Karlo. - Mi chiam pensas, kiel mi perlaboru por pano... Almenau vi helpu al mi, konsilu ion, chu...
- Facile, - diris gaje Ghuzeppe kaj ekpensis: "Tuj mi liberighu de tiu malbenita shtipo". - Facile: jen vidu - sur la rabot-stablo kushas bonega shtipo, prenu do ghin, Karlo, kaj forportu hejmen...
- E-he-he, - malgaje respondis Karlo, - kaj kio poste? Mi alportos la shtipon hejmen, sed en mia chambreto ech kameno ne estas.
- Mi konsilas al vi utilan ajhon, Karlo... Prenu tranchileton, tranch-formu pupon el tiu shtipo, instruu ghin diradi chiajn gajajn vortojn, kanti kaj danci, kaj portadu ghin tra kortoj. Tiel vi perlaboros por peco da pano kaj por glaseto da vino.
Chi-momente sur la rabot-stablo, kie kushis la shtipo, pepis gaja vocheto:
- Brave, bonega penso, Blua Nazo!
Ghuzeppe ree ektremis pro timo, kaj Karlo nur mirigite chirkaurigardis, - de kie estas tiu vocho?
- Nu, dankon al vi, Ghuzeppe, pro la konsilo. Donu vian shtipon.
Ghuzeppe kaptis la shtipon kaj rapide etendis ghin al sia amiko. Sed chu li mallerte etendis, chu ghi mem eksaltis - kaj batis Karlon sur la kapon.
- Jen kiajn donacojn vi faras! - ofendite ekkriis Karlo.
- Pardonu, amikego, ne mi batis vin.
- Do, chu mi mem batis mian kapon?
- Ne, amikego, - vershajne, la shtipo mem batis vin.
- Vi mensogas, vi batis min...
- Ne, ne mi...
- Mi sciis, ke vi estas drinkulo, Blua Nazo, - diris Karlo, - sed vi krom tio estas ankau mensogulo.
- Do, vi komencas insulti! - ekkriis Ghuzeppe. - Nu, venu pli proksime al mi!..
- Mem venu pli proksime, mi kaptos vin je la nazo!..
Ambau maljunuloj kolerighis kaj komencis ataki unu la alian. Karlo kaptis Ghuzeppe-n je lia blua nazo. Ghuzeppe kaptis Karlon je blankaj haroj, kreskantaj apud oreloj.
Post tio ili komencis forte batadi unu la alian sur la flankojn. Tiutempe akuta vocheto sur la rabot-stablo pepis kaj instigis:
- Batu, batu pli forte!
Fine la maljunuloj lacighis kaj perdis la spiron. Ghuzeppe diris:
- Ni repacighu, chu?..
Karlo respondis:
- Bone, ni repacighu...
La maljunuloj interkisis. Karlo prenis la shtipon sub akselon kaj ekiris hejmen.

<< >>