Chapitro IX

En la sama tago Bazarov konighis kun Fenichka. Li promenis kun Arkadio en la ghardeno kaj klarigis al li, kial kelkaj arboj, precipe la junaj kverkoj, ne radikis.

"Oni devas planti chi tie pli da arghentaj poploj kaj abioj kaj tilioj, se vi volas, submetinte fruktodonan teron. Jen la laubo bele kreskas", aldonis li, "char la akacio kaj siringo estas bonuloj, ili ne bezonas zorgojn. Halt! iu estas tie." En la laubo sidis Fenichka kun Dunjasha kaj Mitja; Bazarov haltis kaj Arkadio salutis Fenichkan per kapmovo, kiel malnovan amikinon.

"Kiu estas tio?" demandis Bazarov tuj, kiam ili preterpasis. "Kiel beleta shi estas!"

"Pri kiu vi parolas?"

"Stranga demando: nur unu estas beleta."

Arkadio, ne sen konfuzo, klarigis al li en kelke da vortoj, kiu estas Fenichka.

"Hm!", diris Bazarov, "via patro, oni vidas, amas la bonajn pecojn. Li plachas al mi, via patro. Li estas bravulo. Sed oni devas konighi", aldonis li kaj sin direktis al la laubo.

"Eugeno!" kun timo kriis al li Arkadio, "pli singarde, mi petas vin."

"Ne ekscitighu", respondis Bazarov, "ne hodiau mi naskighis, mi konas la mondon."

Proksimighinte al Fenichka, li demetis la chapon. "Permesu, ke mi min prezentu al vi", komencis li kun ghentila saluto: "Mi estas amiko de Arkadio Nikolaich kaj homo kvieta."

Fenichka levighis de la benko kaj silente rigardis lin.

"Kia bela infano!" daurigis Bazarov. "Ne estu maltrankvila, mia rigardo al neniu ankorau alportis malfelichon. Kial liaj vangoj estas tiel rughaj? Chu li ricevas dentojn?"

"Jes", respondis Fenichka, "li jam havas kvar dentojn, kaj nun la dentkarno ree shvelis."

"Montru lin al mi … ne timu, mi estas kuracisto." Bazarov prenis la infanon sur la manojn. La etulo, je la miro de Fenichka kaj Dunjasha, tute ne kontraustaris kaj ne ektimis.

"Mi vidas, vidas … Ne grava, chio estas en ordo: li havos fortajn dentojn. Se io okazos, alvoku min. Kaj vi mem, chu vi estas sana?"

"Sana, dank’al Dio."

"Kaj vi?" aldonis Bazarov, sin turnante al Dunjasha. Dunjasha, knabino tre modesta en la loghejo kaj ridulino ekster la pordo, anstatau respondi eksplodis per rido. "Tre bone. Jen, mi redonas al vi vian heroon."

"Kiel trankvila li estis sur viaj manoj", diris Fenichka duonvoche, repreninte la infanon.

"Chiuj infanoj estas trankvilaj, kiam mi prenas ilin", respondis Bazarov, "mi konas sekretan rimedon por tio."

"La infanoj sentas, kiu amas ilin", rimarkis Dunjasha.

"Tute vere", jesis Fenichka. "Same Mitja ne al chiu permesas, ke oni lin prenu sur la manojn."

"Kaj al mi, chu li permesos?" demandis Arkadio, kiu iom da tempo staris flanke, sed fine proksimighis al la laubo. Li logis al si Mitjan, sed la infano jhetis la kapon posten kaj komencis krii; Fenichka konfuzighis.

"Alian fojon, kiam li kutimos al mi", diris Arkadio amike.

Ambau amikoj foriris.

"Kia oni nomas shin?" demandis Bazarov.

"Fenichka … Feodosia", respondis Arkadio.

"Kaj lau la nomo de shia patro … Ankau tion oni devas scii."

"Nikolavna."

"Bene. Al mi plachas en shi, ke shi ne estas tro konfuzita. Ekzistas personoj, kiuj kondamnus tion. Kia sensencajho? Kial shi devas konfuzighi? Shi estas patrino, do shi estas prava."

"Shi estas prava", rimarkis Arkadio, "sed mia patro …"

"Ankau li estas prava", interrompis lin Bazarov.

"Ne… ne tia estas mia opinio."

"Shajnas, ke vi preferus ne dividi la heredajhon."

"Kiel vi ne hontas supozi che mi tiajn pensojn!" fajre ekkriis Arkadio. "Ne de tiu vidpunkto mi mallaudas mian patron; mi opinias, ke li devus edzighi kun shi."

"He, he!" trankvile diris Bazarov. "Kia grandanimeco! Vi do ne neas la gravecon de la edzigho; tion mi ne supozus pri vi."

La amikoj kelke da pashoj iris silente.

"Mi vidis la tutan bienon de via patro", rekomencis Bazarov. "La brutaro estas mizera, la chevaloj taugas plu por nenio. La konstruajhoj ankau ne multe valoras, la laboristoj shajnas teruraj drinkuloj; la intendanto estas au malsaghulo au fripono, - la afero ne estas por mi ankorau tute klara."

"Severa vi estas hodiau, Eugeno Vasilich. "

"La bravaj kamparanoj certe, certe trompos vian patron. Vi konas la proverbon: ’La rusa kamparano trompos ech la bonan Dion."

"Mi komencas konsenti kun la onklo", rimarkis Arkadio, "vi havas tre malaltan opinion pri la rusoj."

"Ne grave! La sola merito de la rusoj estas, ke ili pri si mem havas plej malaltan opinion. Grave estas, ke dufoje du estas kvar, kaj chio alia estas sensignifa."

"Ankau la naturo estas sensignifa?" demandis Arkadio, medite rigardante la multkolorajn kampojn, bele kaj dolche lumigitajn de la subiranta suno.

"Ankau la naturo estas sensignifa, en tiu senco, kiel vi ghin komprenas. La naturo ne estas templo, sed laborejo, kaj la homo estas en ghi laboristo."

En la sama momento de la domo alflugis al ili malrapidaj sonoj de violonchelo. Iu ludis sentplene, kvankam per nelerta mano, la "Atendon", de Schubert, kaj kvazau mielo disfluis en la aero la dolcha melodio.

"Kiu ludas?" demandis Bazarov mirigita.

"Mia patro."

"Via patro ludas violonchelon?"

"Jes."

"Kian aghon havas via patro?"

"Kvardek kvar."

Bazarov subite eksplodis per rido.

"Kial vi ridas?"

"Kial? homo kvardekkvarjara, pater familias, en la distrikto N. ludas la violonchelon!"

Bazarov ridis kaj ridis; sed Arkadio, kiom ajn granda estis lia respekto al la majstro, chi tiun fojon ech ne ekridetis.


IX

     В  тот же день и Базаров познакомился с Фенечкой.  Он вместе с Аркадием
ходил по  саду  и  толковал ему,  почему иные  деревца,  особенно дубки,  не
принялись.
     - Надо серебристых тополей побольше здесь сажать, да елок, да, пожалуй,
липок,  подбавивши чернозему. Вон беседка принялась хорошо, - прибавил он, -
потому что акация да сирень -  ребята добрые,  ухода не требуют.  Ба, да тут
кто-то есть.
     В  беседке сидела Фенечка с  Дуняшей и  Митей.  Базаров остановился,  а
Аркадий кивнул головою Фенечке, как старый знакомый.
     - Кто это?  -  спросил его Базаров, как только они прошли мимо. - Какая
хорошенькая!
     - Да ты о ком говоришь?
     - Известно о ком: одна только хорошенькая.
     Аркадий,  не без замешательства,  объяснил ему в  коротких словах,  кто
была Фенечка.
     - Ага!  - промолвил Базаров, - у твоего отца, видно, губа не дура. А он
мне нравится,  твой отец,  ей-ей!  Он молодец.  Однако надо познакомиться, -
прибавил он и отправился назад к беседке.
     - Евгений!  -  с испугом крикнул ему вослед Аркадий, - осторожней, ради
Бога.
     - Не волнуйся,  -  проговорил Базаров,  -  народ мы тертый,  в  городах
живали.
     Приблизясь к Фенечке, он скинул картуз.
     - Позвольте представиться,  -  начал он с вежливым поклоном,  - Аркадию
Николаевичу приятель и человек смирный.
     Фенечка приподнялась со скамейки и глядела на него молча.
     - Какой ребенок чудесный! - продолжал Базаров. - Не беспокойтесь, я еще
никого не  сглазил.  Что  это  у  него щеки такие красные?  Зубки,  что  ли,
прорезаются?
     - Да-с,  - промолвила Фенечка, - четверо зубков у него уже прорезались,
а теперь вот десны опять припухли.
     - Покажите-ка... да вы не бойтесь, я доктор.
     Базаров взял на руки ребенка,  который, к удивлению и Фенечки и Дуняши,
не оказал никакого сопротивления и не испугался.
     - Вижу,  вижу...  Ничего,  все  в  порядке:  зубастый будет.  Если  что
случится, скажите мне. А сами вы здоровы?
     - Здорова, слава Богу.
     - Слава Богу -  лучше всего.  А  вы?  -  прибавил Базаров,  обращаясь к
Дуняше.
     Дуняша, девушка очень строгая в хоромах и хохотунья за воротами, только
фыркнула ему в ответ.
     - Ну и прекрасно.  Вот вам ваш богатырь. Фенечка приняла ребенка к себе
на руки.
     - Как он у вас тихо сидел, - промолвила она вполголоса.
     - У меня все дети тихо сидят, - отвечал Базаров, - я такую штуку знаю.
     - Дети чувствуют, кто их любит, - заметила Дуняша.
     - Это точно,  - подтвердила Фенечка. - Вот и Митя, к иному ни за что на
руки не пойдет.
     - А ко мне пойдет?  - спросил Аркадий, который, постояв некоторое время
в отдалении, приблизился к беседке.
     Он поманил к  себе Митю,  но Митя откинул голову назад и  запищал,  что
очень смутило Фенечку.
     - В  другой раз,  когда привыкнуть успеет,  -  снисходительно промолвил
Аркадий, и оба приятеля удалились.
     - Как бишь ее зовут? - спросил Базаров.
     - Фенечкой... Федосьей, - ответил Аркадий.
     - А по батюшке? Это тоже нужно знать.
     - Николаевной.
     - Bene*.  Мне нравится в ней то,  что она не слишком конфузится?  Иной,
пожалуй,  это-то и осудил бы в ней. Что за вздор? чего конфузиться? Она мать
- ну и права.
     ______________
     * Хорошо (лат.).

     - Она-то права, - заметил Аркадий, - но вот отец мой...
     - И он прав, - перебил Базаров.
     - Ну, нет, я не нахожу.
     - Видно, лишний наследничек нам не по нутру?
     - Как  тебе  не  стыдно предполагать во  мне  такие мысли!  -  с  жаром
подхватил Аркадий.  -  Я  не  с  этой точки зрения почитаю отца неправым;  я
нахожу, что он должен бы жениться на ней.
     - Эге-ге!  -  спокойно проговорил Базаров. - Вот мы какие великодушные!
Ты придаешь еще значение браку; я этого от тебя не ожидал.
     Приятели сделали несколько шагов в молчанье.
     - Видел я  все заведения твоего отца,  -  начал опять Базаров.  -  Скот
плохой,  и  лошади разбитые.  Строения тоже подгуляли,  и  работники смотрят
отъявленными ленивцами;  а  управляющий либо  дурак,  либо плут,  я  еще  не
разобрал хорошенько.
     - Строг же ты сегодня, Евгений Васильевич.
     - И добрые мужички надуют твоего отца всенепременно.  Знаешь поговорку:
"Русский мужик бога слопает".
     - Я начинаю соглашаться с дядей,  -  заметил Аркадий,  -  ты решительно
дурного мнения о русских.
     - Эка важность!  Русский человек только тем и хорош,  что он сам о себе
прескверного мнения.  Важно  то,  что  дважды два  четыре,  а  остальное все
пустяки.
     - И  природа пустяки?  -  проговорил Аркадий,  задумчиво глядя вдаль на
пестрые поля, красиво и мягко освещенные уже невысоким солнцем.
     - И природа пустяки в том значении, в каком ты ее понимаешь. Природа не
храм, а мастерская, и человек в ней работник.
     Медлительные звуки виолончели долетели до  них  из  дому  в  это  самое
мгновение.  Кто-то  играл  с  чувством,  хотя  и  неопытною рукою "Ожидание"
Шуберта, и медом разливалась по воздуху сладостная мелодия.
     - Это что? - произнес с изумлением Базаров.
     - Это отец.
     - Твой отец играет на виолончели?
     - Да.
     - Да сколько твоему отцу лет?
     - Сорок четыре.
     Базаров вдруг расхохотался.
     - Чему же ты смеешься?
     - Помилуй! в сорок четыре года человек, pater familias*, в ...м уезде -
играет на виолончели!
     ______________
     * отец семейства (лат.).

     Базаров продолжал хохотать;  но Аркадий,  как ни благоговел перед своим
учителем, на этот раз даже не улыбнулся.

<< >>